Tuyo! Todo es tuyo, mi amor!

„Moje ime je tama“

Ta boja...tamna i neshvatljiva...Ta boja oblaka...

Veliki, sivi obalci sakupili su se se iznad mene i posmAtrali moje suze koje su tekle niz lice...
Osecala sam tu snagu vetra i taj duboki vir koji me je opet vukao k sebi...ponovo...
Ponovo sam osetila taj mracni prostor oko sebe...i moje mesto bilo je u njemu, barem sada...

Prisecala sam se proslog dana...Dana koji je dosao posle one grozne vecere...
Osecala sam da ce se nesto lose desiti...jer znate kako kazu...“Smeh donosi suze“

Ove suze bile su posledice toga...te lepe, radosne noci...

Ustali smo veoma rano...
Sve je bilo savrseno...sunce je sijalo jacinom i ja sam osecala tu toplinu na svojoj kozi...

Bela i Alfonso su smirili svoje strasti i poceli da razgovaraju ponovo...barem ispred Marije...izgledali su zadovoljno...posle te vecere

Cristofer i ja smo jutro proveli na terasi uz poljubce, kafu i cokoladu...

Nisam ni sanjala da ce se dogoditi ta nesreca...

Doslo je i popodne...

Cristofera je neko zvao na mobilni telefon...
Nisam uspela da cujem sve...ali sam iza vrata u kupatilu uspela da cujem nekoliko recenica...
Po tome sam shvatila da ga je neko zvao...i da mora da ide negde...

Nije mi nista rekao...samo je uzeo svoju torbu i rekao da mora da ode negde na ceo dan i da cemo se videti sutra ujutru i da ce mi sve objasniti...

Tada sam verovala da je nesto vezano za posao...za otkaz i kliniku...
A sada...sada znam da nije

Otisao je...Ja sam mu mahala sve do kapije...

Popodne sam provela sa Marijom i Belom u dvoristu, na suncu...
Pricale smo o toj veceri i Ajlin i Crisu...
Pile smo kafu i smejale se uz vetar...
Ah...opet taj smeh...koji donosi nesrece....

Proslo je nekoliko sati...
Bilo mi je dosadno...

Bila sam u svojoj sobi i spremala sam se da krenem u setnju...
I tako sam i uradila...
Mrak je vec pao...

Bilo je sest sati...
Sunce je nestalo...a dosli su tmurni oblaci...

Setala sam sumom...kada sam dosla i do njene kuce...
Osecala sam se cudno...

Posle onogo naseg neprijatnog razgovora...tog jutra...
Nije bilo savrseno...
Videla sam kako me je gledala juce na veceri kada sam bila sa uckerom...kada me je drzao svojoj rukom oko struka...
Videla sam tu mrznju u njenim ocima...

Zelala sam da to nestane...
Sada kada smo ucker i ja zajedno..i kada pokusavamo da budemo srecni...mora da shvati da ne moze da bude sa njim...
Da on nju ne voli...
Pozelala sam da razgovaram sa njom i da pokusamo da izgladimo te nesporazume...
Zato sam i krenula ka njenoj kuci...

Nikada nisam ni pomislila da ce mi to slomiti srce...
Da ce ta moja odluka da unisti moju srecu...

Samo sam zatvorila oci...i shvatila da

...tama ponovo dolazi po mene....

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Karakter“

Moje ruke su drhtale...moje usne su se tresle...moje noge su klecale...
Moje oci bile su sirom otvorene...

Stojala sam pored zatvorenog prozora i slusala glasove...
Sve te reci...

- Obecaj mi da joj neces reci
- Dulce?
- Da
- Naravno da necu...ali rekla sam ti vec..ja..
- Dobro...zaboravi to...
- Kako ti kazes...
- Da..ovu noc iskoristimo....onako kako smo zeleli...
- Tome se radujem...
- Mislio sam da nikada neces zvati...

Nisam mogla vise...Osecala sam da cu pasti tog trenutka..
Morala sam da pobegnem odatle, nisam mogla da slusam te reci...
Pune lazi...licemerne reci...odvratne...
Gadio mi se...

Kisa je pocela da pada...
Trcala sam ka kuci velikom brzinom...zelala sam da sto pre pronadjem utociste u mojoj sobi...
Nisam zelela da cujem vise za njega...

Zaklinjao mi se na vecnu ljubav...
Bila sam glupa...kako sam mogla da budem toliko glupa!!!!
Poverovala sam u njegove reci ponovo...
Posle svega sto mi je uradio...posle svih tih godina, posle mog iskustva koje sam stekla kroz zivot sa njm...opet sam pala ispred njegovih nogu...

Kao i uvek...
Ali vise neee....
Nikada vise nece moci da poljubi moje usne...

Jutro.
Usao sam u kucu oko osam sati ujutru...
Hodao sam na prstima da ne bih nekoga probudio...

Krenuo sam ka stepenicama kada sam cuo glas

Bela: Nemoj da ulazis u sobu

Okrenuo sam se i pogledao je cudno...

Ucker: O cemu pricas?
Bela: Ne zeli da te vidi
Ucker: Molim? Ko?
Bela: Dulce...rekla je da ce te ubiti ako udjes
Ucker: Ne razumem
Bela: Ni ja...ovde su ti stvari...
Ucker: Kakve stvari? Sta se dogadja?
Bela: Uzmi stvari i odlazi...nazvace te kasnije
Ucker: Bela, zaboga..sta govoris to?!
Bela: Zao mi je Ucker...ali ovoga puta sam na njenoj strani...

Otisla je...

Stojao sam sam na sred hodnika...i bledo gledao u moje kofere pored ulaza..
Nisam hteo da odem, a da ne razgovaram sa njom...
Ne razumem nista...sta se dogodilo?
Sta sam uradio?

Sminkala sam se...
Stavljala sam crveni karmin na moje usne kada je usao u sobu...

Stojao je na vratima bled...
Gledao je u mene sa cudjenjem...kao da nista nije razumeo..
Sa tim nevinim licem...

Ali nece me prevariti...
Uvek sam verovala u izreku koji je moja majka ponavljala...

„Drustvo je maskirani bal gde svako krije svoj pravi karakter i otkriva ga skrivanjem“

Otrkrila sam njegov karakter i vise nikada nece uspeti da ga sakrije

„Odlazi, molim te“

Posmatrao me je...u tisini...

Pokusavala sam da delujem hladno...i uspevala sam..ali iznutra...gorela sam od besa...i osecala sam kako mi se srce raspada u milion delica...i sve zbog njega...
Zasto je morao to da uradi...
Zasto?

Jel nije bio srecan? Jel mu nisam pruzila dovoljno ljubavi?
Sta je zeleo?
Samo da se igra sa mnom, da me odvede u krevet nekoliko puta i onda baci kao iskoriscenu krpu...jel to?
To je zeleo?

Nisam imala snage, a ni volje da gledam njegovo lice, a kamoli da pricam sa njim...

Ucker: Dulce, sta se dovraga dogadja? Nista ne razumem? Bela mi je nesto napricala, nista nisam shvatio, a pored ulaza video sam svoje...

Prekinula sam ga ostro

Dulce: Spakovala sam ti sve stvari...Sto se tice Marije, cucemo se telefonom.

Gledao je u mene...Poceo je da se nervira

Ucker: Molim?!
Dulce: Nemamo sta da razgovaramo, molim te da mi se obracas samo kada moras.
Ucker: Zar ovo nije takva situacija?! Dodjavola Marija!

Nikada me ovako nije zvao...samo jednom u zivotu...kada smo se posvadjali toliko da sam bila spremna da ga ubijem..a i on mene...

Dulce: Potrudicu se da bude sto manje takvih situacija, sada izadji, zauzeta sam.
Ucker: Nemam nameru da odem dok mi ovo ne objasnis!
Dulce: Dosadilo mi je da me pravis ludom, jel ti je to dovoljno?
Ucker: Ja tebe da pravim ludom?! Ponasas se prema meni kao prema najgorem ubici!
Dulce: Ti i jesi ubica! Ubica srca!
Ucker: Sta to pricas! Ti si poludela!
Dulce: To sam oduvek i bila za tebe! Luda!
Ucker: Znas sta...idem! Postala si nepodnosljiva!
Dulce: Nemoj da se vracas!

Izasao je...
Udahnula sam duboko i osetila kako moje srce kuca...
Drhtala sam...celo moje telo...
I odjednom sam briznula u plac...
Moj ostar karakter je bio ocajan...ne mogu, ja nisam takva...
Ne mogu da ga gledam u oci i pretvaram da ne osecam nista...Ne mogu!

Sada moram da se pozabavim nekim drugim stvarima...
Ovo je bitnije od njega...cak i od mene same...

Posegla sam za ormarom i crnom tasnom...
Spakovala sam sve sto je potrebno..
Moram nesto da preduzmem, ne mogu da sedim skrstenih ruku...Odmah, vreme prolazi...

Napisala sam Beli poruku i napustila imanje...

Posle dugog putovanja nalazila sam se ispred klinike...
Moje srce je bilo uzbudjeno...ali sam osecala neverovatnu snagu u sebi...i necu dozvoliti da niko nista u uradi Mariji...
Imam prava...i to mi niko ne moze oduzeti...

Popela sam se do odgovarajuceg odeljenja...
Dosla sam do pulta i pogledala medicnisku sestru u oci...

- Dobar dan. Dosla sam da vidim Dr. Mavara
- A vi ste?
- Dulce Maria Linares

Sacekajte ovde

Pokazala mi je rukom belu fotelju...
Sela sam i zatvorila oci...

...Nocna mora moze da pocne...

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Idiot“

Pucketala sam prstima i pokusavala da oteram nervozu koja me je napala...
Trgla sam se u fotelji kada sam cula glas one medicinske sestre....

- Dr. Mavaro ce vas sada primiti

Ustala sam i uputila se ka belim vratima...
Pokucala sam tiho i otvorila ih...

Posle nekoliko minuta nalazila sam se u beloj prostoriji...
Kod prozora, za drvenim stolom sedeo je on...Dr Mavaro...


[You must be registered and logged in to see this link.]

Izgledao je uzasno...uplasila sam se...
Gledao me je tim njegovim tamnim ocima kroz te odvratne naocare...
Izgledao je kao ludak...kao da je pobegao iz zatvora pre nekoliko minuta...

Dr M: Gospodjice Dulce, tako mi je drago sto vas vidim...izvolite sedite

Laze...naravno da mu nije drago...zna sta ga ceka...

Prisla sam stolu i sela na fotelju ispred njega...

Dulce: Dr Mavaro, dosla sam da vas posetim, jer je tema za razgovor veoma delikatna, ako me razumete
Dr M: Naravno, gospodjice
Dulce: Vidite...stvar je ozbiljna...
Dr M: Dozvolite...Moram vas iskreno reci..ali nema nikakve sanse da gospodina Uckermana vratimo na posao

Gledala sa ga bledo...
Ko je rekao da sam zato dosla...
Mislim...mozda sam i mogla da kazem po koju dobru rec za njega..ali sada
NEMA SANSE!!!!

Dulce: Nisam zato ovde, Dr Mavaro
Dr M: Aaaa..onda zbog one druge stvari...
Dulce: Da

Uozbiljio se...poceo je odmah da me izbegava....i izvrce temu

Dr M: Vidite...gospodin Uckerman i nije bas bio neki doktor..mislim...
Dulce: Ne skrecite sa teme!

Razdrala sam se...
Iznenadila sam samu sebe.
Zastao je i pogledao me cudno

Dr M: Cesto imate te ...promene u ponasanju?

Molim? Sta on to trabunja?
Kakve promene u ponasanju?

Dulce: Opet! Slusajte me!
Dr M: Naravno...
Dulce: Zelim da vidim cerku

Nasmejao se onako pokvareno spustajuci dva prsta na svoju bradu...

Dr M: Pa...vidite...draga, to nece biti moguce

Draga?
Tako bih ga slatko zvekunala sada u tu njegovu glupu glavu....

Dulce: Molim?
Dr M: pa...vidite...
Dulce: Vidim. Slusajte...nisam ovde da molim...to je moje pravo!
Dr M: Gospodjice, vi pijete lekove, jel tako?

Lekove?
One koje sam bacila u jezero pre nekih...kako bese...sest meseci?

Dulce: Naravno, zar ste sumnjali...

Htela sam da se nasmejem...ali sam se suzdrazala

Dr M: Dobro je..pa...dok ste pod lekovima...i dok niste u dobrom psihickom zdravlju, ne mozemo vam dozvoliti da vidite svoju cerku

Sada je dosta! Vec sam besna!
Ustala sam i stavila ruke na njegov sto, ispred njega

Dulce: Odmah!
Dr M: Smirite se...sedite, i udahnute duboko
Dulce: Ama necu da udahnem!!! Udahnite vi i dajte mi dozvolu da vidim cerku!
Dr M: Znate...vasa cerka je mirna devojcica...jel ste radili vi analize...mozda i nije vasa cerka...?

Sada ubrzano disem!!! Gorim!!!
Ako ga sada ne napadnem nikada necu!!!

Dulce: Naravno da je mirna kad je u komi!!!!
Dr M: radimo sve moguce, gospodji...

Prekinula sam ga tako sto sam ga uhvatila za kravatu preko stola i povukla k sebi

Dulce: Vidite, glupi dokotru...ili cu sada videti cerku ili cu zvati advokata da vas posalje u zatvor odakle ste i dosli!!!
Dr M: pustite me!
Dulce: Jel ste culi?!
Dr M: Gospodjice Dulce!!!
Dulce: Pitala sam nesto
Dr M: Sofija!!!!! Sofijaaaaaaaa!!!!
Dulce: Nisam cula odgovor!!!
Dr M: Vama nije dobro...ludi ste!!!

Odjednom se ispred mene stvorila medicinska sestra sa nekim mladim doktorima...

Dr M: Vodite je!!!! Luda je!!!!

Osetila sam necije snazne ruke na mojim ledjima...
Uhvatili su me cvrsto i morala sam da pustim glupog Mavara...

Dr M: Dajte joj nesto za smirenje!!! I zatvorite je!!! Htela je da me ubije!!!
Dulce: Lazove!!!! Ti ni nisi lekar!!!!
Dr M: Vodite je dodjavola!!!
Dulce: Cristofer ce vas ubiti kada sazna!!!

Zasto sada spominjem njega!!! Necu njega da zovem!

Jos uvek stojim ispred njega...mladici me drze cvrsto za ruke i vuku me...
Nagla sam se jos jedno do Mavara i rekla mu

Dulce: Idiote!!!

I pljunula mu u lice...
Morace da brise naocare posle toga

Idiot

„Poseta"

Buljim u jednu prokletu, belu tacku vec cetiri sata....

Nalazim se u nekoj beloj prostoriji...kao najgori ludak na svetu...
Ona glupa medicinska sestra me posmatra vec pola sata kroz neko malo prozorce na vratima...gleda me cudnim pogledom i zapisuje nesto na neki beli papir...

Osecama ogrmni bes u sebi...U glavi mi se pojavljuje slika onog laznig, pokvarenog doktora..i svaki put osecam ogromnu zelju da ga ubijem sopstvenim rukama...
Ali ond udahnem duboko i pokusavam da se smirim...

Pre dva sata uspela sam nekoj medicinskoj sestri da ubacim nekoliko evra u levi dzep da pozove Belu i zamoli je da dodje po mene...
Inace cu ostati ovde kao neki bolesnik...i poslace me u psihijatrijsku bolnicu...
I sve to zahvaljujuci Dr Mavaru...idot...

Pokusavam da izgledam normalno dok me ona sestra posmatra ali ne uspeva mi...
Osecam kako mi dim isparava oz glave koliko sam besna...

Ustala sam i priblizila se prozorcetu...pisala je nesto na papir...
Kucnula sam joj na prozor..

Trgla se i uplasila...
Nasmejala sam se..
Rekla sam joj...

Dulce: Hocu da razgovaram sa nekim!!!

Gledala je u mene kao luda...samo je okrenula glavu i otisla, ostavljajuci me da pricam sama sa sobom...
Kada izadjem odavde ubicu ih sve..tuzicu i nju i njenog doktora...koji je verovatno neki prevarant...bez srca i duse...


Ponovo sam sela na pod...Skupila sam noge i spustila svoje ruke na kolena...
Razmisljala sam o njoj...

Ona seda lezi nekoliko metara od mene, a ja ne mogu da je vidim...
Sada sam mogla da budem pored nje...

Nadam se da ce Bela ubrzo doci...
Pocinjem da gubim strpljenje...oduzeli su mi sve moje stvari...
Pripadne mi muka kada samo pomislim kako idiot i sestra preturaju po mojoj torbi...

Zaspala sam...

Oci sam otvorila nekoliko sati kasnije...
Pogledala sam u prozor i videla da je napolju mrak...
Zasto Bele jos uvek nema? Sta se desava? Sta ako joj ona devojka nije ni rekla...sta ako je samo uzela pare za sebe, a Belu nije ni pozvala...

Pogledala sam ka vratima...Nije bilo nikog...

Ponovo sam zatvorila oci..
Kako sam mogla da upadnem u sve ovo...
Kako sam bila tako glupa, pa sam pomislila da ce ovaj idiot da mi dozvoli da vidim cerku...
Glupak misli da i dalje pijem one lekove...

Taman kada sam htela ponovo da zaspim...
Cula sam vrata kako se otvaraju...

Verovatno je sestra koja ce ponovo pokusavati da mi gurne neke tablete u usta...
Zato nisam ni podizala glavu, a ni otvarala oci...

Ali onda sam cula neki blagi, nezan glas...

- Imate posetu, Dulce

Podigla sam glavu...moja kosa padala mi je preko lica..
Otvorila sam oci lagano...

I videla njega

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Ljubav?“

Gledala sam ga svojim pospanim ocima...

Osetila sam kako drhtim...osetila tu istu jezu...kao i svaki put kada ga vidim...
Ponovo sam zatvorila i otvorila oci...bojeci se da ce nestati, ali nije..jos uvek je stojao samo nekoliko centimetara od mene...

Posmatrao me je tim svojim ocima...
Htela sam da ustanem i bacim mu se u narucje...da ga poljubim...
Ali sam se onda setila...te reci su napadale moje srce...

Dulce: Mislila sam da ce doci Bela

Pogledao me je ozbiljno, bez smeska...kao da je ljut
Zasto je on ljut? Ja treba da budem ljuta

Ucker: Bela nije mogla, pa sam dosao ja. Problem?

Osecala sam gorcinu u njegovom glasu...Probadala me je..
Ni delic neznosti..cak ni sazaljenje...

Sazaljenje je nesto najgore sto sam ikada mogla da osetim...i nikada nisam zelela da to oseca prema meni...ali sada?
Sada bih dala sve samo da to oseca prema meni..

A on je taj koji je to trebao da trazi...ja treba da osecam sazaljenje prema njenu...on je unistio caroliju, ne ja...

Dulce: Pa, jeste problem
Ucker: Izvini?
Dulce: Sa tobom ne mogu da razgovaram
Ucker: A sta sada radis?
Dulce: Mislila sam na..ah..dodjavola!

Besna sam...i zbog njega i zbog Dr Mavara
Ponovo sam se spustila na pod...sela sam i spustila prste na celo...
Moram da razmisljam sada...to je jedino sto mi ostaje...

Tisina...oboje cutimo...
Cuje se samo moje duboko disanje...moji uzdasi...

Ucker: Bela mi je sve ispricala...

Podigla sam glavu i prebledela..
Kako to misli sve? Sve sto sam ja njoj rekla?

Dulce: Sve?
Ucker: Gde ti je bila pamet, Dulce!

Cutala sam...Bio je besan

Ucker: Sta si mislila kada si dolazila ovde?! Da ce ti dozvoliti da je vidis? Da cete ljubazno docekati?!
Dulce: Mislila sam da...
Ucker: Nisi mislila!!!

Nisam smela da progovaram...

Ucker: Nisam trebao ni da dodjem!
Dulce: Zasto si onda dosao?

Jos uvek sam sedela na podu sa skupljenim nogama..Srce mi se raspadalo...
Gledao je u mene...besno..kao da sam pocinila nesto najgore na svetu...
Zasto ne moze jednom u zivotu da me podrzi?

Ucker: Sta sam trebao da uradim?!

Cutala sam

Ucker: Ne znam sta se desava sa tobom u poslednje vreme, Dulce. Mozda...

Pogledala sam ga...
Osecala sam da cu presvisnuti...Suze su tekle niz moje obraze...izlazile su iz mojih poluzatvorenih ociju...dok sam ja gledala u njegove oci koje su toliko govorile...

Dulce: Kako sam samo pogresila...
Ucker: Naravno da jesi! Nisi trebala da dolazis!
Dulce: Mislila sam na nas...Nikada nisam trebala da dozvolim da mi se ponovo priblizis...

Nisam mogla da disem...gusila sam se...od suza koje su jos uvek lezale duboko u meni i cekala da izadju...samo da se oslobodim njih...

Ukcer: hajde..reci..sve sto drzis u sebi...vidim ti u ocima...

Nisam mogla...

Ucker: Hajde! Slusam! Sve sto imas da mi kazes, kazi sada!
Dulce: ja..
Ucker: Sta?

Dulce: Zasto?
Ucker: molim?

Dulce: Zasto? To je jedino sto zelim da znam i nestacu iz tvog zivota zauvek...Samo mi kazi zasto si to uradio? Nisam bila dovoljna? Nisi me voleo vise? Nisam te razumela?
Jel zbog ovoga, zbog ovih nasih svadji? Zbog Marije? Zasto?
Ucker: Dulce, ne znam o cemu pricas...ne razumem te...
Dulce: Nateraces me da kazem?!
Ucker: Dulce...
Dulce: Zasto?
Ucker: Sta zasto?
Dulce: Hoces da cujes iz mojih ustiju? ZASTO si morao kog djavola da spavas sa njom?!!!! ZASTO sa Natali?!!!

Osecao sam se kao da me je udario grom. Zacutao sam.
Klecala je ispred mene, plakala..njeno telo je drhtalo..izgledala je beznadezno i umorno...
Jel sam ja kriv za ovo? Ja sam joj ovo uradio?

Ucker: Sa Natali? O cemu pricas Marija!!! Nisam spavao sa njom! Ni sa jednom drugom!
Dulce: Znala sam! Nije bitno..vidi...samo me ostavi samu...samo izadji...

Ucker: dulce...

Seo je pored mene...dok je moja ruka bila spustena na moje koleno osetila sam njegov dodir...uzeo je moju ruku

Ucker: hajde da se smirimo...molim te
Dulce: ja...ja...ne zelim da..
Ucker: Dulce...razgovaracemo o tome kasnije...
Dulce: Samo sam zelala da je vidim..nista vise
Ucker: Znam.

Ustao je
Stao je ispred mene i podigao me na noge...
Gledali smo se u oci..te tuzne oci...

Ucker: Uradicemo ovo zajedno. Izbavicemo Mariju odavde, zajedno
Dulce: Ne ljutis se?
Ucker: Ne...ali zajedno...jel vazi?
Dulce: Zajedno...
Ucker: I nemoj vise da odlucujes sama o tome..obecavas?

Pogledala sam ga...

Dulce: Obecavam

Zagrlio me je jako...osetila sam njegov miris...

Ucker: A sad bezimo odavde...

Uvatio me je cvrsto za ruku...
Jos jednom me je pogledao u oci pre nego sto smo krenuli...
Osetila sam neznost...i ljubav...

...Ali obecala sam sebi da vise u tu ljubav necu verovati...

„Plan za unistenje“

Sedeo sam u svojoj omiljenoj fotelji pored kamina..
Posmatrao sam ulazna vrata i pitao se kada ce ih otvoriti? I kada ce se ponovo pojaviti?

Cim sam uzeo svoju casu u levu ruku i skrenuo pogled sa ulaznih vrata, pojavila se ona..
Stojala je ispred mene...u svojoj savrsenoj odeci...
Izgledala je cudno...
Drugacije nego prosli pit kada smo se videli...

Cris: Mislio sam da neces doci
X: Dogovor je dogovor, zar ne?
Cris: Naravno. Jesi li za pice?
X: Casa viskija

Ustao sam da joj sipam pice...

Cris: Znas zasto sam te zvao
X: Da. I mislim da je to odlicna ideja
Cris: Moramo da delujemo pametno
X: Razgovarao si sa njom?
Cris: Jesam. I nije vredelo...
X: Znala sam.
Cris: Sami cemo..ne treba nam ona...
X: Mislis?
Cris: Da...sedi...



Sedeli smo u kolima

Bila je tisina...
Gledala sam kroz prozor...okrenuta ka suprotnoj strani...

I on je cutao...

Uspeli smo da pobegnemo iz one odvratne klinike...
I sada se nalazimo na nekom sporednom putu grada i cutimo...

Ucker je uspeo da nagovori neku medicinsku sestru da nam pomogne...tako da smo uz njenu pomoc uspeli da pobegnemo...

Tisina je bila grozna...i iz mojih ustiju je izaslo nesto sto nije smelo..ne sada

Dulce: Imao si nesto sa njom?

Okrenuo je glavu i pogledao me cudno

Ucker: Sa kim?
Dulce: Sa tom medicinskom sestrom, koja nam je pomogla, Anom?

Nasmejao se...

Ucker: Zaboga...odakle ti samo ta pitanja...
Dulce: Izvini...nisam trebala
Ucker: Nisam, u redu

Ucutala sam...
Stvarno sam grozna...sta mi je to trebalo...
Presla sam na drugu temu

Dulce: Sta sada?
Ucker: Rekao sam Ani da nas obavestava o svemu sto se desava u klinici...a moracemo i advokata da pronadjemo...
Dulce: Nece biti lako?
Ucker: Nece. Dr Mavaro je covek...sa kojim se ne treba saliti...
Dulce: Ali, nema prava Ucker...ona je nasa cerka i ako mi hocemo da je ivucemo iz te rupe, onda on mora to da prihvati!!!

Unervozila sam se...


Ucker: Smiri se...dobro...

Nasmejao se ponovo...
Gledao je u mene...

Dulce: Sta? Vracamo se na imanje?
Ucker: Za sada...ne vredi da budemo ovde
Dulce: Mislis da ce me traziti?
Ucker: Moguce je...aaa...i..
Dulce: Sta?
Ucker: Videce tvoj karton...znace da si pila lekove...
Dulce: Koje lekove?
Ucker: Pila si ih, zar ne?
Dulce: a...da..jesam...
Ucker: Gde su sada?
Dulce: hm...u jezeru...

Nasmejao se i upalio kola...

Ucker: Ti si stvarno nesto, Dulce Maria


Gledao sam u njene bele zube dok se smejala zlobno

Cris: Mislis da ce biti lako uraditi to?
X: Ne, moramo da budemo oprezni
Cris: Ajlin zna
X: Molim?!
Cris: Rekao sam joj...i podrzava nas
X: To moze da bude opasno...pazi na nju
Cris: Ne brini...
X: Sta trebamo prvo da preduzmemo?
Cris: Nisam siguran...ali nesto sto je sigruno jeste da nam treba plan...

Nasmejala se, a ja sam uzeo beo papir i spustio ga ispred sebe...
Uzeo sa crni flomaster i napisao krupnim slovima

„Plan za unistenje“

„Nesto novo“

Posle nekoliko sati provedenih u automobilu, ponovo se nalazimo ispred imanja.

Bela me je cekala u sobi cupkajuci nogama

Bela: Dulce! Tako si me uplasila!!!
Dulce: Zasto si poslala njega?
Bela: Izvini! Nisam znala sta da radim, ja nisam mogla, Alfonso nije bio tu...
Dulce: Onaj Dr Mavaro je idiot
Bela: Verujem ti...Videla si Mariju?
Dulce: Ne...vidi Bela, ne zelim sada o tome da razgovaram...
Bela: naravno...

Ustala je i napustila moju sobu...

Znam da sam bila neprijatna, ali zaista nisam bila raspolozena za njene price...
Bojala sam se previse sta ce sada biti i sta mi zivot sada priredjuje?

Htela sam da otvorim prozor kada sam krajickom oka videla vec poznatu osobu...
Ne znam da li sam obradovala ili ne...

Sisla sam u dnevni boravak

Dulce: Cris! Nisam te ocekivala
Cris: Mislio sam da ti treba drustvo
Dulce: Zasto?
Cris: Cuo sam za tebe i Cristofera

Pogledala sam ozbiljno, osmeh sa moga lica je nestao...

Cris: Hoces da prosetamo?
Dulce: Naravno

Izasli smo iz kuce..i krenuli ka sumi...

Cris: Oduvek sam znao da nije za tebe
Dulce: Molim?
Cris: Cristofer...
Dulce: Mislila sam da ce sada biti drugacije
Cris: Ali nije...
Dulce: Ne, povredio me je ponovo
Cris: I uvek ce....Dulce, moras da shvatis to...
Dulce: Ali boli..
Cris: Pomocicu ti...
Dulce: Cris...ja...
Cris: Nisam nista trazio za uzvrat...
Dulce: Znam...i hvala ti
Cris: Sta kazes da sutra dodjem po tebe..i da odemo do grada na rucak?
Dulce: Nisam raspolozena
Cris: prijacete ti, molim te?

Pogledala sam ga u oci...izgleda da je iskren...
Nasmesila sam se...

Dulce: Pa dobro...dodji po mene...oko 2
Cris: Bice mi zadovoljstvo...

Posle pola sata hodanja, vratila sam se u kucu...
Bela,Danijel i Alfonso su sedeli u dnevnom boravku zajedno sa Uckerom

Moje srce je stalo...
Nisam ga ocekivala...

Bela: Dulce, cekali smo te...vecera je spremna
Dulce: Nisam gladna, hvala
Danijel: Cuo sam sta se dogodilo u Njujorku, stvarno mi je zao
Dulce: U redu je, Danijel
Ucker: Gde si bila?

Ucutala sam. Gledala sam ga cudno...
Zasto ga to zanima?

Dulce: Setala sam...
Bela: Pa..hocemo da predjemo za sto?
Dulce...sa Crisom
Alfonso: Cris je bio ovde?
Dulce: Nekoliko minuta
Ucker: Sta hoce?
Dulce: Ucker, nije bitno
Danijel: taj tip mi se uopste ne dopada...
Alfonso: Ni meni
Ukcer: Sada je iskoristio priliku da se mota oka tebe
Dulce: ucker! Pusti to...u redu?

Pogledala sam ga ozbiljno, ucutao je...

Otisla sam u sobu i ostavila ih same...

Nisam ni sama znala sta sam uradila..i zasto sam prihvatila Crisov poziv za rucak...ali mozda je to pocetak

...neceg novog...

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Da ili ne?"

Meseca dana kasnije

Voda u jezeru je jos uvek ista...mirna i cutljiva...
Crvene ruze koje cvetaju ispod moje terase....jos uvek su iste....
Miris procvetalog cveca....isti...
Toplina suncevih zraka....i oni su jos uvek isti...

A znate sta nije isto?

Moja osecanja...
Moje srce vise nije isto...I svaki put kada vidim te tamne oci u srcu osetim uzbunu...uzburkuni talas koji nadolazi...i koji ne mogu da zaustavim...

Moram priznati da su se stvari malo stisale u poslednjih mesec dana...

On je veoma malo vremena provodio ovde...uglavnom je bio u Njujorku, sto je meni iskreno odgovaralo, zato sto nisam bila spremna da se iznova suocavam sa njegovim grubim recima...svaki put kada sam ga videla kako seta imanjem...
Pricali smo telefonom kada je bilo bitno...i kada smo morali da se dogovorimo oko necega, uglavnom su to bile stvari vezane za Mariju....

Nastavila bih da vam pricam detalje, ali sam cula neke cudne zvuke...

Ustala sam i izasla iz sobe...
Jos dan danas mogu da cujem te zvuke...njene suze...
Hodala sam hodnikom na prstima sve dok nisam stigla do njenih vrata...
Polako sam ih otvorila i videla nju...

Klecala je kod kreveta, plakajuci...
U rukama je stiskala nesto...nisam odmah mogla da vidim o cemu je rec...
Ali kada sam joj prisla i kada sam klekla pored nje, videla sam...

Prebledela sam...Mojim telom prosao je strah...

Nikada nisam mogla to sebi da priznam...
Nisam zelela...
Zasto ima toliko srece, a ja...ne?

Dulce: Bela?

Podigla je glavu i pogledala me tim tuznim ocima..
Nisam razumela? Zasto place?

Dulce: Smiri se...zasto? ..zasto...ne razumem...

Zagrlila sam je snazno..osetila sam kako joj srce lupa i kako ubrzano dise...
Bila je bleda i slaba...
Odvojila sam se od nje na tren i pogledala je u oci ozbiljno....i pitala tihim glasom

Dulce: Bela...trudna si?

Cutala je...i samo plakala...

Trgla sam se kada sam cula vrata...
Okrenula sam se i videla Alfonsa..

Ustala sam i izasla napolje...

Nisam vise nista saznala taj dan...
Ali dogodilo se jos nesto...

Setala sam imanjem i udisala miris crvenih ruza kada sam osetila njegovo prisustvo...
Navikla sam se vec...Mogla sam da prepoznam njegov miris...

Cris: Uplasio sam te?
Dulce: Ne, u redu je...

Hodali smo u tisini...
Posmatrao me je...a meni se to nije dopalo...previse vremena provodili smo zajedno..ali ne mogu da ne priznam da mi je njegovo drustvo prijalo u ovim danima...

Cris: Dulce...moram nesto da te pitam...dodji...

Uhvatio me je za ruku i povukao do klupe...
Seli smo i pogledala sam ga ozbiljno..
Ne znam zasto ali osecala sam cudno...i osecala sam neki strah..
Kao da sam znala sta ce me pitati...ali sam pokusavala da to izbegnem...

Dulce: Cris...ja..moram da idem...
Cris: Ne, sacekaj...
Dulce:Cris..drugi put...sada..

Cris: Dulce, hoces da se udas za mene?

To je to.
Eto...

...Ono cega sam se najvise bojala...

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Zelim promenu“

Osecala sam kako moje telo drhti....
Kapljice vode slivale su se niz moje smrznuto telo...pramenovi kose padali su slepljeni niz moja ramena...

Skupljena sam sedela na klupi, pored jezera i posmatrala kapi kise kako padaju u prostrano jezero...
Kisa je padala....i..brisala sve za sobom....

Osecala sam uzas...
Mislila sam da ce doci nesto strasno...
Samo ta hladna kisa i ja...

Ona je i dalje padala, a ja sam i dalje sedela...
I mogla sam da osetim kako ne disem...ni jedan misic mog tela nije se pomerio...

Nisam treptala...moje srce je stalo...
Samo sam zelela mir...zelela sam da je on tu...

Osecala sam se ocajno...
Bila sam spremna da kleknem na mokar i hladan beton i da vicem njegovo ime...
Samo da sam bila sigurna da ce cuti...

Bila sam spremna na sve...samo da ponovo bude pored mene...
Da mi kaze da me voli i da me odvede odavde...
Da mi pomogne...jer ja...ja...necu imati snage da uradim ono sto sam obecala...

Jer ako to uradim ,moj zivot bice okoncan...

Voda se slivala sa moje odece...
Drhtala sam od zime...

I videla sa nju, kako stoji ispred mene...

Jaknu je cvrsto drzala svojim tankim rukama, njena plava kosa je bila morka, i voda se slivala niz njeno lice zajedno sa suzama...
Plakala je neutesno...

Bela: Dul.....moram..da..razgovaram..sa tobom...

Drhtala je..nije mogla da prica..
Videla sam da je nesto muci, neki bol koji je izjedna iznutra...

Dulce: Bela? Sta se dogadja?
Bela: Ja...ja...
Dulce: Hajdemo unutra

Ustala sam i zagrlila je...
Krenula sam ka kuci, ali me je zaustavila...

Bela: NE! Alfonso ce....

Gledala sam u nju i nisam nista razumela...ali me je pogledala tuzno...

Bela: Molim te...

Posle dva minuta nalazile smo se ispod moje terase...
Kisa je i dalje padala...

Dulce: Sta se desava?
Bela: Ja..ne..mogu vise da izdrzim..moram da...se oslobodim ovoga
Dulce: Cega?
Bela: Imam osecaj da cu eksplodirati...taj osecaj...ta krivica...me izjeda...osecam kako polako tonem...
Dulce: Bela...ispricaj mi ako ce ti biti lakse...veruj mi...
Bela: Nisam zelela...dogodilo se...
Dulce: Sta? Jel si trudna?
Bela: Da

Ucutale smo

Ne znam zasto, ali nadala sam se da ce reci „Ne“

Dulce: Bela, pa to je predivno...pogledaj me...

Pogledala me je svojim krupnim ocima...

Dulce: To je nesto najlepse sto moze da se dogodi na ovoj zemlji! Zamisli da ponovo cujes taj deciji smeh...Pomisli na Marijanu...i...na..
Bela: Nazvala si je Marijana...
Dulce: Izvini...
Bela: Ne..izvini ti...nikada nismo trebali da je zovemo Marija...izvini...

Zagrlila me je jako..
Naslonila je glavu na moje rame

Dulce: Ne brini...bice sve u redu...ja sam ovde...voleces to dete vise od svega...Alfonso ce..

Razdvojile smo se...
Gledala me je ocajno...i opet je pocela da place..

Dulce: Sta je? Ne zelis ga? Jel Alfonso rekao da ga ne zeli?

Pocela je da drhti...

Bela: ....Dulce...aa...to nije..njegovo dete

Gledala sam je..
Pocela sam da disem...
Bila sam u soku...

Dulce: Kako...mislis..nije njegovo?
Bela: Nisam htela..veruj mi...ja...
Dulce: Cije je?
Bela: Nesto se dogodilo na veceri...one noci...
Dulce: Zaboga Bela...

Osecala sam da cu se srusiti...
Mojim telom prolazilo je nesto uzasno...
Sve mi se mesalo po glavi...sve reci...
Nisam mogla da pricam..ni da razmisljam...
Bela je nesto pricala, ali nisam cula ni rec...utonula sam u secanje...
Sve se vracalo...
Svaka nasa recenica..samo su dolazile...

Ucker: Nista se nije promenilo, Dulce. Lose je jos uvek, kao i pre
Dulce: Ucker!!!! Mrtva jeeeee!!!!
Dulce: Molim te....molim te...uradicu bilo sta...
Ucker: Tvoje telo govori nesto drugo...
Ucker: Ne zelim da razgovaram sa tobom
Ucker: Sssss....bolje cuti...lepsa si
Dulce: Da me visi nisi takao!
Dulce: A SADA?!!! SADA OSECAM GADJENJE!!!! MISLIS DA TO NE BOLI?!
Ucker: Sve bi bilo drugacije da si ostala...zasto me nisi sacekala?
Ucker: Sta nam se dogodilo Dulce?
Ucker: Dul, obecavam ti da se to nece dogoditi..ako smo sada ovde zajedno..nista nas nece razdovojiti...siguran sam
Ucker: Ucker: Medena, zasto ne otvoris v
Ucker: Dobro jutro, lepotice
Ucker: imaju sladak ukus...
Ucker: volim te, znas?
Ucker: Ponosan sam na tebe.
Dulce: I ja tebe, ljubavi...
Dulce: To je istina!!! Govorio si mi...a ja nisam slusala...e otvoris vrata...i spasis me Dulce: Ali ja sam majka! Imam pravo da budem sa njom!ker: MedenUcker: edena, Ucker: Obecavam ti ljubavi...
Ucker: Ljubavi, sta je uslo u tebe veceras?
Ucker: I ja kada osetim tvoje usne...e mukaa, zasto ne otvoris vrata...i spasis me m
Ucker: Sta kazes da se ugrejemo?
Dulce: Nemamo sta da razgovaramo, molim te da mi se obracas samo kada moras.
Dulce: Dosadilo mi je da me pravis ludom, jel ti je to dovoljno?
Ucker: Znas sta...idem! Postala si nepodnosljiva!
Dulce: Sa tobom ne mogu da razgovaram
Ucker: Nisi mislila!!!
Dulce: Mislila sam na nas...Nikada nisam trebala da dozvolim da mi se ponovo priblizis...
Dulce: Hoces da cujes iz mojih ustiju? ZASTO si morao kog djavola da spavas sa njom?!!!! ZASTO sa Natali?!!!
Ucker: Hajde da se smirimo...molim te
Ucker: Uradicemo ovo zajedno. Izbavicemo Mariju odavde, zajedno
Ukcer: Sada je iskoristio priliku da se mota oka tebe

I onda posle svega toga

Cris: Dulce, hoces da se udas za mene?

Trgla sam se..
Bela je nesvesno gledala u mene...
Ja sam i dalje cutala...
Vrtelo mi se u glavi i ...samo mi je izletelo...

Dulce: Cris me je zaprosio. Pristala sam.

„Ne volim ga“

Proslo je nekoliko dana od mog i Belinog razgovora...

Atmosfera u kuci je bila prenapeta...
Ona je potpuno izgubljena vec duze vreme i ne zna kako da kaze istinu Alfosnu...
A ja...
..Pa ja ne mogu da verujem da se ponovo udajem...

Danima vec razmisljam o tome...i to mi ne pomaze...
Shvatila sam da moram nesto da uradim sa svojim zivotom...

On voli nju...i nikada vise necemo biti zajedno...
Moram da radim nesto, jer cu poludeti...
A Cris moze da mi pomogne...
To je jedino resenje...

Sedim u dnevnom boravku...

Alfonso je nervozan jer primecuje da se sa Belom nesto desava...
A ja ne smem nista da kazem...
Ona je otisla do grada...morala je da razbistri misli...barem je tako rekla

Alfonso: Ne mogu da verujem da se udajes za njega!
Dulce: Alfonso...
Alfonso: Sta je?! Mislim...znas da te volim i postujem..ali ovo je ludilo!!!
Dulce: Zasto? Voli me...
Alfonso:To ti mislis...nije se promenio...zaboga, on je pokusao da te siluje pre nekoliko godina!!!
Dulce: Znam! I ne moras to da mi spominjes!
Alfonso: Nadam se da ces doci k sebi na vreme
Dulce: Necu! Odlucila sam!


Hodala sam po stepenicama...
Moje stikle su udarale...

Ubrzo sam se nalazila ispred njegovih vrata...
Polako sam spustila svoju ruku na zvono...

Disala sam ubrzano...
Nisam znala da li je ovo najbolje..ali morala sam nesto da preduzmem...

Posle nekoliko minuta vrata su se polako otvorila i ja sam ga pogledala bledo
Cutao je i gledao me sa cudjenjem...
Nije me ocekivao, to je sigurno

Ucker: Bela? Sta radis ovde, zaboga?
Bela: Moramo da razgovaramo, ozbiljno je...

Alfonso: Uckeru se ovo nece dopasti
Dulce: Molim? Pa znas..ne nameravam da ga pitam za dozvolu!
Alfonso: On te voli!
Dulce: Pa..ja..ja njega vise ne volim
Alfonso: Dulce, malo si velika da lazes
Dulce: Alfonso, samo te molim da se ne mesas
Alfonso: Izvini, ali..ne mogu da se pomirim sa tim...
Dulce: Pa..moram da krenem dalje

Alfonso: Znas sta se dogadja sa Belom?
Dulce: Molim? Ne..naravno da ne
Alfonso: Ne verujem ti...molim te? Imam osecaj da nam se brak raspada...
Dulce: Zasto? Ne volis je vise?
Alfonso: Volim je..ali..nije vise isto...nema...
Dulce: strasti?
Alfonso: To...i...ima jos nesto
Dulce: Sta?
Alfonso: Mislim da je trudna...
Dulce: Aaa?!

Ucker: UDACE SE ZA CRISA???!!!!!!
Bela: Da!
Ucker: PA ONA JE POLUDELA!!!!
Bela: Pa, o tome ti pricam
Ucker: Mislim...sta ja imam sa tim...?
Bela: Ucker, prestani da se pretvaras! Ozbiljna sam!
Ucker: I ja sam..mi nismo vise zajedno...
Bela: Ne izmisljaj!!! Volite se vise od Romea i Julije!
Ucker: Mislim...ja sam nastavio sa svojim zivotom...i ona je...tako da..
Bela: Imas devojku?
Ucker: A..ne..
Bela: Pa?!
Ucker: Ali imacu...necu dozivotno da patim zbog nje...
Bela: Jao..tako ste teski oboje
Ucker: Necu se vracati
Bela: ucker, ovo je ozbiljno...razumes? Ona se ne sali
Ucker: Pa ni ja!
Bela: Uf!!!! Onda neka se uda!!! Bas me briga!
Ucker: I ja to kazem! Neka joj je sa srecom!
Bela: To sigurno nece biti
Ucker: ja nisam kriv...ona je rekla da ja spavam sa Natali
Bela: STA?!
Ucker: Da...a...pa..kad je vencanje?
Bela: sutra!!! Sta mislis zasto sam ovde?! Insistirala je da bude sto pre...
Ucker: pa...tako je najbolje...

Alfonso: Trudna je?
Dulce: Ne..mislim ne znam...
Alfonso: Znao sam
Dulce: Sta?
Alfonso: Prevarila me je!
Dulce: Molim?
Alfonso: To dete nije moje!!!
Dulce: Ma sta pricas..nije trudna...
Alfonso: Ubicu je!!!

Bio je besan...videla sam mu to u ocima...
Bojala sam se sta ce biti kada dodje...

I moj strah poceo je sada..jer sam cula njena kola

Dulce: Alfonso..smiri se..molim te
Alfonso: Nisam ovo zasluzio!!!
Dulce: Polako...

Usla je unutra...
Bleda kao krpa..

Pogledali smo se svi...
Tisina...

Ne znam kako ce sve ovo zavrsiti...ali mi se ni malo ne dopada...

Alfonso besan...Bela trudna sa drugim covekom...Ja se udajem za coveka koga ne volim...a Ucker?

Ucker je potpuno zaboravio na mene....

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Greska“

Gledala sam njegove tamne oci, pune besa...
Bojala sam se...

Bela: Alfonso...ja..ja...
Alfonso: Cuti!!! Nemas pravo da pricas!!!!

Osecala sam da ce mi srce prepuknuti...
Nikada nisam mislila da ce nas brak doci do ovoga...
Da cu doci do tog stepena....da budem spremna da ga prevarim...

Bela: Ja...nisam...htela..da
Alfonso: Uradila si to!!!! Meni!!!
Bela: Ne..ja..sam...
Alfonso: Ne obracaj mi se!!!!

Pocela sam da placem...
Vikao je na mene...trpela sam svaku njegovu rec, osecala sam kako me ubija polako...

Alfonso: Nemoj sad da places!!!
Bela: Tru..dna..sam..

Jedva sam uspela da izgovorim...

Stojao je ispred mene..
Videla sam kako bes raste..i kako ce me ubiti...

Podigao je svoju levu ruku...i krenuo da me udari...

Plakala sam neutesno...suze su samo padale na pod...Gusila sam se..

Onda je zastao..
Spustio je ruku i okrenuo mi ledja...

Bela: Zasluzila sam to...

Cutao je...
Drhtala sam...i osecala sam kako cu se onesvestiti...

Alfonso: Nisi jedina koja je pogresila...
Bela: Sta hoces time da kazes?
Alfonso: I ja...sam...

Osetila sam kako se neka nit prekinula u meni..
Jel to znaci da je...


Bela: I ti si...
Alfonso: Da...
Bela: Ajlin?
Alfonso: Da

Okrenuo se i videla sam suze u njegovim ocima...
Nisam disala...

Sta sam uradila? Sta sam uradila da moj brak ovako propadne...
Zaboga, imamo cerku...
Dulce i Uckeru je cerka u bolnici, na ivici smrti...a jos uvek se vole...
A mi?
Mi smo dosli do ivice...i osecala sam kako cemo pasti u provaliju svakog trenutka..

Sta fali nasem zivotu? Sta?

Bela: Spakovacu svoje stvari...

Ustala sam i krenula ka vratima, ali uhvatio me je za ruku...
Osetila sam taj dodir...koji nisam toliko dugo osetila..

Alfonso: Ne zelim da ides...molim te...
Bela: Ja...
Alfonso: Ostani...ja cu otici...
Bela: Alfonso...mislis da..
Alfonso: Sta?
Bela: Da ne mozemo ovo da resimo?

Seli smo na krevet...
Gledao me je duboko u oci..
Osetila sam njegov pogled na svojoj kozi...

Alfonso: Ne znam sta nam se dogodilo...
Bela: Ja znam...bilo nam je potrebno nesto..neki izazov...Alfonso nas zivot postao je dosadan...uobicajan...
Alfonso: Nisam zeleo Bela, veruj mi..jednostavno se dogodilo...
Bela: Takodje..samo..sto...sam ja sada trudna
Alfonso: Vidi...ja..tebe volim...

Nije mi ovo rekao mesecima...
Tako su mi nedostajale te reci...

Bela: i ja tebe volim...
Alfonso: Ne moramo da kazemo Danijelu za dete...ne mora da zna...brinucemo mi o njemu...
Bela: Spreman si na to?
Alfonso: Naravno...sve za tebe

Priblizila sam mu se..
Osetila sam tu tenziju izmedju nas..

Bila sam svega nekoliko milimetara od njegovih usana..i ponovo sam osetila taj njegov parfem...
Toliko mi je nedostajao..nisam ni bila svesna...
Spustila sam svoje usne na njegove...

I osetila ponovo taj isti osecaj...
Milion senzacija proslo je mojim telom...
I to mi je bilo dovoljno da znam da se jos uvek volimo...

I to...i znak da je poceo da otkopcava moju bluzu...

Zar nije dosta znakova?

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Moja je ljubav jednako duboka“

Udisala sam lagan miris crvenih latica...
Stezala sam pupoljak crvene ruze u mojim rukama...osetila sam kako mi nokti ostavljaju otisak na dlanu...osetila sam bol...

...Bol koje me unistava i polako povalci u dubinu...
..Davim se...

Stojala sam pored jezera...

...Sa crvenim karminom na usnama, sa crnom maskarom na ocima, sa dugom, crvenomn kosom.... polivena jakim parfemom...
Nadajuci se da ce i on osetiti taj njegov omiljen miris..gde god da je

Spremna...
Sada sam spremna da zakoracim u novi zivot...
Doterana...

...Samo osecam da postoji nesto sto me sprecava, nesto jako...neka sila koja se bori sa mnom..i koja pokusava da me zaustavi...

Okrenula sam se ka kuci...
Videla sam Belu, u predivnoj haljini, kako mi se blago smeje i kako mi srecna mase levom rukom...

Nisam uspela ni da joj mahnem, ni da joj kazem ni jednu rec...
Stojim kao zakopana na istom mestu...

Videla sam i Alfonsa kako izlazi iz kuce...obucen u crno odelo...
Gledao me je tako jadno...kao da me sazaljeva...
Posmatrao me je nekoliko sekundi i okrenuo se...

Danijel...koji sve vreme gleda u Belu i pokusava da izvuce nekoliko recenica iz nje...ali ona se jednostavno ne da...

Kao i ja.
Tvrdoglava sam, zar ne?


Jos uvek gledam u jezero...kada sam videla Belu kako mi se priblizava u svojim visokim stiklama, noseci crveni buket ruza u svojim rukama



Smejala se...

Bela: Dulce!

Stala je ispred mene i odmah obrisala svoj osmeh kada je videla moj izraz lica

Bela: Dulce, ima jos vremena...
Dulce: Ne, Bela...nema vise vremena...gotovo je
Bela: Za tebe su...

Pruzila mi je buket...
Vec sam osecala miris lepih ruza...

Dulce: Ne zelim ih...

Pogledala me je u oci...
Nasmejala se...

Bela: Uzmi ga. Veruj mi

Spustila je buket u moje ruke i otisla...

Ostala sam sama...
Osetila sam kako mi ruke drhte..nisam znala zbog cega, sve dok nisam videla mali, beli papir u ruzama...

Uzela sam...i sela na klupu...

Bacila sam pogled na papir...i odmah osetila kako strah raste...i kako jeza ponovo nadolazi...
Moje srce je kucalo jacinom koju ne mogu da opisem...

Draga moja,

Zelim te, zelim te u svakom trenutku mog praznog i besmislenog zivota.
Oprosti mi sto ne mogu da shvatim da nikada vise necu osetiti tvoje slatke usne na mom vratu, da te vise nikada necu zagrliti i...
...sto vise nikada necu uzivati u tvom osmehu koji je kao sunce u smiraj dana....

Volim te, i to se nikada nece promeniti....

Toliko te volim...da cu se pomiriti sa ostatkom mog zivota...
I da cu biti spreman na to da te zauvek zaboravim...

Zaboravicu te, ako si odlucila da me vise ne volis i ako zelis nekog drugog pored sebe...

Zelim ti da uzivas u sreci koju sa mnom nikada nisi imala, da obozavas osmeh koji si nekada imala i da volis sve sto sa mnom nisi dozivela...

I ono sto ti od srca zelim...

...da uzivis u ljubavi koju ce ti on dati...
Ali da nikada ne zaboravis onu ljubav koju sam ti ja dao...


Moje suze padale su na papir...

Nisam disala...
Ono sto sam osecala bilo je previse za moje bice...
Senzacije koje sam dozivela dok sam citala pismo...ne mogu se opisati...

Volela bih da je sada tu...i da mu kazem...

Moja je ljubav jednako duboka, ali sto vise dajem tebi, to vise imam sama, jer oboje smo beskonacni...

„Boze, daj mi snage“

Dvoriste je bilo predivno...i sve to zahvaljujuci Belinim rukama....

Insistirala sam da ne radi nista, da ostavi sve onako kako jeste...ali nije me poslusala...uzivala je u ovim pripremama kao da se ona udaje...nisam zelala da se bunim...

Necu gubiti reci da bi vam objasnila sta sam obukla na ovaj dan, jer nije bitan...

Svi su bili tu...
Danijel, Alfonso, Bela, Ajlin, Natali...Cris

Moje srce kucalo je nesvesno...
Nisam zelela ovo...nije bilo tesko priznati...
Zivela sam u svojim mislima sve dok me Bela nije trgla

Bela: Dulce, sve je spremno
Dulce: Molim?
Bela: Kazem sve je spremno, Cris te ceka

Udahnula sam duboko...

Dulce: Hvala, odmah dolazim

Okrenula se da krene, ali je zastala...ponovo se okrenula i pogledala me tuznim ocima

Bela: Molim te! Dulce, molim te nemoj to da radis!!! Ne volis ga!
Dulce: Bela...
Bela: Molim te! Pobegni! Kazi mu da ne zelis vise, da si se predomislila! Samo nemoj da se udas!
Dulce: Bela, gotovo je
Bela: Nije! Zar nisi procitala pismo?
Dulce: Znala si?
Bela: Ja sam mu rekla, bila sam kod njega i on...
Dulce: Bila si kod njega?!
Bela: Da! Nisam mogla da dopustim da uradis tako nesto! Molim te, taj brak bice pakao, veruj mi...on nije za tebe...
Dulce: Bela, ja...
Bela: Samo razmisli, molim te...zasto mislis da se promenio? Dulce, on zeli samo jedno od tebe i ti znas sta je to...pokusao je da te siluje pre sedam godina...
Dulce: To je bilo nekad...ovih meseci je bio uz mene i ...
Bela: Ne udaje se za nekoga zato sto ti je taj neko pruzao podrsku nekoliko meseci, to rade prijatelji!
Dulce: Svejedno
Bela: Ne mogu nista da uradim, zar ne?
Dulce: Ne, Bela

Alfonso: Izvinite..ali svestenik ceka...Dulce?
Bela: Alfosno, samo jos minut, reci mu da saceka jos samo..
Dulce: Ne! Odmah dolazimo.

Pogledala sam Belu i ucutala je..
Okrenula se otisla za Alfonsom...

Ostala sam sama...

Nijedan moj brak nije bio sklopljen iz ljubavi...

Kada sam bila mlada, udala sam se za Alfonsa...
Zasto?

Jer sam osecala nesto prema njemu, neku vrstu naklonjenosti...
Ali ne ljubav

Kada sam zelala da zadrzim imanje,udala sam se za Uckera...
Zasto?

Jer sam osecala privlacnost, osecala sam nesto sto me je cinilo zivom...
Ali to tada nije bila ljubav...ljubav se rodila kasnije...

I sada...
Sada kada nemam gde i kada moram nesto da uradim sa mojim zivotom...
Sada cu se udati za Crisa, coveka koji je izigravao mog prijatelja poslednjih nekoliko meseci, jer je meni trebalo rame za plakanje?

Uzas...

Moj zivot je propast!
I kako mogu onda da trazim nesto?
Kako mogu da molim Boga da spase Mariju?

Zakoracila sam podignute glave...
Hodala sam sporo...noga ispred noge...
Osecala sam se kao da...kao da me smrt nekoliko metara ispred mene...

Zakoracila sam jos jednom...

I onda sam osetila njegovu ruku...
Taj topao dodir njegove koze...

I vec sledeci sekund nalazila sam se ispred njega...

Ovo je bio jedan od mojih najtezih trenutaka u mom zivotu...
Ali prezivela sam ga...
A kako, pitate se?

Pa...to cu vam ispricati vec sledecom prilikom...

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Nase vreme je proslo“

Te prelepe oci...
Oci koje vise necu smeti da posmatram kao moje...

Njegove divne usne, koje vise necu smeti da poljubim...

Njegove nezne ruke, koje vise necu smeti da osetim...

Okrenula sam mu ledja...nisam mogla da gledam u te oci koje me tako duboko posmatraju i dopiru sve do mog srca...

Ucker: Ne mozes ni u oci da me pogledas? Dotle smo dosli...?

Nisam mogla da disem..nisam imala snage da mu odgovorim...Zasto?
Zato sto nisam znala sta da mu kazem, nisam imala opravdanje za ono sto sam nameravala da ucinim za nekoliko minuta...

Ucker: Nisam nameravao da dodjem, Dulce...ali moje srce me je nateralo, osetio sam nesto sto mi nije dalo mira...osetio sam da moram da pokusam jos jednom...Molim te?

Okrenula sam se...
Osetila sam milion strela koje pogadjaju moje srce...

Dulce: Nemamo o cemu da razgovaramo Ucker, gotovo je.
Ucker: Dulce, mi se volimo! Mislis da to nije nista?
Dulce: Ljubav nije dovoljna Ucker...pokusali smo...i...nije se dobro zavrsilo.
Ucker: Mozemo da pokusamo ponovo?
Dulce: Ne...kasno je. Ne mozemo ceo zivot da pokusavamo! Jednostavno moramo da shvatimo da..ne mozemo da budemo zajedno...
Ucker: Ne prihvatam to!
Dulce: Zao mi je
Ucker: Dulce, to je bio nesporazum...ja nisam imao nista sa Natali...molim te, pusti me da ti objasnim...
Dulce: Nije samo zbog toga, Ucker...milion drugih stvari...mi..ne mozemo vise da zivimo zajedno..uvek se nesto dogodi...uvek nas nesto rastavi, zar ne shvatas?
Ucker: To nije tacno! Mi smo krivi za sve!
Dulce: I upravo zato!!! Ne mogu vise to da podnesem, razumes?! Moje srce ne mozemo vise da podnese to! Svaki put kada uzivamo i kada pomislim da cemo ziveti srecno, nesto se dogodi! Bojim se da ce se ponovo tako nesto desiti, bojim se da uzivam u zivotu sa tobom!
Ucker: Takav je zivot, Dulce! Ne mozes da bezis tako sto ces se udati za prvog musakrca koji ti ponudi podrsku!
Dulce: Dosta! Ovo nicemu ne vodi! Kraj je, shvati!
Ucker: Odbijam da shvatim!!!

Bio je svega milimetar od mene...osecala sam kako cu samo pasti...

Dulce: Ucker..ja..
Ucker: Molim te?
Dulce:Moram nesto da ti kazem...saslusaj me..molim te...
Ucker: Ja tebe molim...

Napunile su mi se oci suzama...
Osecala sam da cu umreti, moje srce ce prepuknuti...nece izdrazati...

Dulce: Volim te vise od svega...i..ne...

Pocela sam da placem...osetila sam kako mi suze silaze niz obraze...

Dulce: ...zelim...da to ikad zaboravis....I zelim da mi..obecas..da...

Osetila sam njegove prste na mom licu...
Nezno mi je brisao suze...

Dulce: da...ces...i ti da nastavis...sa tvojim...zivotom...molim te...obecaj mi?

Gledao me je sa ocima punim suza...

I onda me je poljubio

Strastveno kao nikada u zivotu!
Osetila sam milion leptirica u meni...njegove usne na mojim...
Toplina koja je obuzela moje telo bila je prevelika..

Uzivala sam u tom poljupcu kao nikada do sada...
Kao da je poslednji...

Odvojio se od mene..
Pogledao me u oci i tiho rekao...

Ucker: Zao mi je Dulce, ali ne mogu to da ti obecam.

Okrenuo se i otisao...

Gledala sam u njega kako odlazi...
Plakala sam...

Zelala sam da potrcim za njim i da mu se bacim u narucje i kazem mu kako ga volim, kako ga obozavam i kako ne mogu da zamislim ni jedanu noc bez njega, ali nisam...

Stojala sam kao zakopana...
I gledala kako odlazi...

I nije prosao ni jedan prokleti sekund da se ne kajem zbog toga...

Jer je on jedini covek kojeg cu ikada moci da volim.

„Pakao“

Proslo je nedelju dana.

I svaki momenat tog dugog perioda za mene je predstavljao pakao...pakao najgore vrste...

Cris se preselio na moje imanje vec tog dana...dana vencanja...
Insistirala sam na tome da uzme susednu sobu...onu pored mene...nije to hteo u pocetku, ali sam uspela da ga ubedim i obecao je da ce mi dati vremena...
Ne znam koliko ce uspeti da ceka...i koliko cu vremena imati da se naviknem na novog muskarca u mojoj blizini....

Razgovarala sam sa Belom, koja je postala jedina normalna osoba sa kojom sam tokom dana pricala...
Imanje je bilo na ivici bankrota...Novac koji smo cuvali i koji smo koristili da bismo odrazavali imanje je potrosen...
I morala sam da popustim...i uradim ono sto sam mislila da nikada necu...
...Da ponovo kupim konje...

Podigla sam pozajmicu od banke i kupila nekoliko prelepih konja...
Nase imanje je ponovo bilo zivo...ponovo je bilo kao nekada...
Cris i Alfonso su pokrenuli neke poslove i dobro smo zaradjivali...

Svaki dan sam provodila sedeci pored jezera i gledajuci u konje koje slobodno setaju livadama...

Budili su u meni razna secanja...

Samo jedna stvar bila je drugacija...
Tada sam pored sebe imala njega, osobu koju volim vise od svega...a sada?
Sada nemam nikog...

Bela je ta koja mi pruza podrsku i koja mi svakog dana govori „rekla sam ti da ce biti ovako, nisi mi verovala“, ali onda shvati kako se osecam i pokusava da me oraspolozi...

Prolila sam vise suza nego ikada...

A on se ne javlja...
Nema ga...

Molila sam se da se javi...gledala sam u telefon nocima, sirom otvorenih ociju...
Makar zbog Marije...samo da mu cujem glas...

Ali sam bila svesna u isto vreme da se to nece dogoditi..nece se javiti..i razumem ga..

Rekla sam mu uzasne stvari...oterala ga iz mog zivota i zasto sada da pomislim da ce se vratiti..imala sam sansu, zar ne?

Nisam je iskoristila...sada moram da patim

Cris jako malo vremena provodi kod kuce...
Pomaze Alfonsu oko poslova imanja...
Radi po deo dan...
I moram da priznam da ne znam sta se desava...i ne zanima me...verujem da ce mi Alfonso reci ukoliko nesto nije kako sam ocekivala...

Danijel se osecao grozno...i samo smo cekali trenutak kada ce otici...
Posto Ucker vise nije bio ovde, i posto ucker i ja vise nismo u kontaktu...smatrao je da nema sta da trazi ovde.
Bela nije vise imala nista sa njim...

Ajlin je dolazila svaki dan na imanje da vidi sta radi njen brat i da mi prica kako bi volela da uskoro imamo dete...
Moje srce je preskakalo svaki put kada bih je videla kako se priblizava nasoj kuci...

Cris je glumio savrsenog supruga...
Iako je vise vodio racuna o imanju nego o meni...

Ja sam u poslednje vreme bila veoma hladna prema njemu, verovatno je to primetio...i pokusavao je da me izbegava...
Ali svi su mislili da imamo savrseno odnos...osim Bele, koja je znala istinu...

Jedina sreca mi je bila Marijana koja je uvek bila nasmejana i vedro raspolozena...
I ono najbitnije..nije volela konje.

Imanje je ponovo procvetalo.
Zivot se vracao.

Ali zivot u mom srcu je oduvek zavrsen...


I svaki put kada sunce zadje...i kada se na nebu pojave sjajne zvezde, ja sklopim oci...i zalazim u svet koji mi ispunjava srce....

Jer samo tako mogu da budem ponovo pored njega

„Zelim njega“

Mesec dana...
A u mom srcu milion godina...

Plakala sam svake noci cvrsto stiskajuci jastuk pored sebe...
Plakala sam svaki put kada sam beznadezno gledala prema kapiji i zamisljala njegove korake...
Plakala sam svaki put kada sam prolazila sumom i svaki put kada sam sedela pored jezera...i svaki put kada sam pogledala u zvezde...

I plakacu jos dugo...sve dok ne pronadjem mir i dok ne shvatim da vise nije tu, pored mene....

Sedela sam ispred imanja...sama kada sam videla njega kako mi se priblizava...
Nosio je neke papire u ruci i izgledao je prilicno nervozno i neraspolozeno...
Seo je pored mene, i pogledao me strogim izrazom lica...

Cris: Marija, sta se sa tobom desava?
Dulce: Nemoj da me zoves tako.
Cris: Molim?
Dulce: Rekla sam da me ne zoves tako.
Cris: Mislis li da sada kada si moja zena, mozes da mi objasnis te tvoje gluposti?
Dulce: Izvini?
Cris: Stalno nesto izmisljas. Kada kazem nesto...ti kazes nemoj tako...kada uradim nesto ti kazes da nisam trebao...kada sam hteo da crvene ruze pomerim na drugo mesto i ovde zasadim nesto drugo rekla si da ne...Jel to tvoj odgovor na sve?
Dulce: Obecao si da ces mi dati vremena
Cris: Proslo je vise od mesec dana, a ti jos uvek ne reagujes. Ponasas se nenormalno
Dulce: Nije tacno, trudim se, zaista
Cris: Ali ne previse. Jel ne zelis da ovo uspe?
Dulce: Zelim, ali...
Cris: Znam da si mi rekla da me ne volis kada si pristala na ovo...ali da ces me zavoleti. Mislis da ces to ikada moci da ispunis?
Dulce: Cris, nisam raspolozena...
Cris: Nikada nisi raspolozena...
Dulce: Molim te, ostavi me samu

Pogledao me je jos jednom tim groznim ocima i otisao...

Mrak je ubrzo pao...
Bela i Alfonso su legli...

Usla sam u svoju sobu...
I osetila kako je srce pocelo brze da kuca..
Prebledela sam...
I to sa razlogom!

Dulce: Sta ovo znaci?
Cris: Molim?
Dulce: Ovi koferi! Tvoje stvari u mojoj sobi! Sta to znaci?!
Cris: Dulce, necu vise da spavam u sobi pored! Nisam stranac, muz sam ti! I vreme je da se neke stvari promene!
Dulce: Ne slazem se! Nije vreme!
Cris: Osecam se kao ludak! Zasto ne popustis malo! Obecala si!
Dulce: Ne radi se o tome! I ti znas!
Cris: Dulce, nisi mi dozvolila ni da ti se priblizim ni jednom od vencanja, a kamoli da te poljubim!
Dulce: I ti znas zbog cega!

Ucutao je. Bio je besan. Gledao me je dok su mu se ruke tresle

Cris: Proslo je osam godina!!!!
Dulce: Ali secam se kao da je bilo juce!
Cris: Razgovarali smo o tome! I oprostila si mi!
Dulce: Znam, ali...
Cris: Ne zelim vise da se svadjam...hocu da spavam.

Krenuo je prema mom krevetu...
Drhtala sam

Dulce: Sta mislis da radis?
Cris: Spavam!
Dulce: Ne ovde!
Cris: Da, ovde!!!!
Dulce: Dobro! Onda cu ja da spavam sto dalje!!!

Uzela sam svoj jastuk i krenula napolje brzim korakom

Cris: Kako zelis!!!! Vratices se!!!

Izletela sam napolje.
Mrak je pao...Zvezde su izasle...

Spustila sam jatuk u dnevni boravak i izasla da malo prosetam...

Osetila sam kako mi svez vazduh duva u lice...
Udahnula sam duboko...i zatvorila oci...

Sta bih sada dala...samo da bude ovde. Samo da ga vidim na jedan sekund...samo toliko, ne vise...samo to zelim...bicu srecna...

Stojala sam tako minut i otvorila oci...

Stojao je nekoliko metara od mene. On.

Njegove mracne oci...njegovo telo...njegove ruke...On...
Tu je...

Sanjam.
Samo to je bilo objasnjenje da vidim njega ispred mene...

Pocela sam da hodam...
Jedan korak, pa drugi...

Priblizila sam mu se malo...jos uvek je stojao daleko, ali sada sam ga bolje videla...

Ponovo sam zatvorila oci i rekla u sebi...tiho...

„Dobro...ako..sada otvorim oci...i on je i dalje tu, ne sanjam...“

Pocela sam da drhtim...moje srce je kucalo...
Osetila sam da cu se srusiti ispred njegovih nogu...

Polako sam pocela da otvaram oci...Milimetar samo...
Otvorila sam ih...

I videla njega ispod mesecine.

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Sjajni kristali“

Moje oci nisu verovale...osecala sam neku jezu u sebi...

Noge su mi drhale kao da cu svakog trenutka pasti....

Osecala sam se kao devojka koja se prvi put zaljubila i koja ocekuje od svog dragog da je poljubi...
Gledala sa ga bez disanja...nisam treptala...samo sam posmatrala...

Nisam smela da napravim ni jedan korak vise...
Bojala sam se da ce nestati cim se malo pomerim i cim mu se priblizim...
A najvise sam se bojala da mu pridjem i vidim njegove oci boje meda tako blizu mene....

Ali bila sam svesna da sam previse dugo cekala...i da sam umirala od zelje da ga ponovo vidim ispred sebe...

Napravila sam nekoliko koraka...i pocela polako da mu se priblizavam...stojao je samo nekoliko centimetara od mene...
Mogla sam da osetim zajedno sa vetrom taj njegovi miris...

Sanjala sam svako vece taj miris...taj njegov parfem...sta sam samo bila spremna da uradim da ga jos jednom osetim blizu sebe...

Osecala sam njegovo prisustvo i bilo je cudno...takve senzacije i takvi talasi strasti prolazi su kroz moje telo...
Nalet emocija me je obuzeo u istom trenutku...

Gledao je u moje oci...moje usne..moje telo...
Mogla sam da ispruzim ruku i dodirnem njegovo lice...Bio je tu...ispred mene!

To sam i uradila...

Podigla sam levu ruku u vaduh dok sam osecala kako mi drhti...
Nisam mogla da je odrzavam u vaduhu...bilo je jace od mene....

Svojim prstima sam dosegla do njegovog lica i spustila krajeve svojih prstiju na njegove usne...

Taj dodir...i te meke usne, ponovo sam mogla da osetim...
Zatvorila sam oci i udahla duboko...

Prsti su mi drhtali jos uvek....
Imala sam osecaj da sanjam...
Zelela sam da mu se bacim u narucje...da naslonim svoju glavu na njegovo rame i da ponovo zadjem u tu sigurnost koju sam nekada osecala...i da ponovo osetim te njegove tople usne na mom vratu...

...ali onda sam osetila kako mi sklanja ruku sa svog lica...i kako se pomera nekoliko koraka unazad...

Naglo sam otvorila oci i videla ga smrknutog lica...bled...
Nije bio besan...niti nerovozan kao ja...ali bio je povredjen i razocaran, to sam znala...i videla sam u njegovim ocima...

Izgovorila sam neke reci nesvesno...

Dulce: Aa...ti...s..
Ucker: Nisam dosao zbog tebe

Osecala sam tu gorcinu u glasu...i zasluzila sam je. Nemam pravo da se zalim, zar ne?
Kriva sam...oterala sam ga pre mesec dana kada mi je nudio i vise od ljubavi...

Dulce: Ja.....ja...sam...
Ucker: Toliko si u soku da ne mozes da pricas?
Dulce: Izvini...ali...

Okrenula sam se i krenula prema kuci...morala sam da sednem...mislila sam da cu pasti svakog trena...

Mogla sam da vidim odredjene bele tackice ispred sebe...kao mali sjajni kristali...samo su se pojavljivali ispred mojih ociju...nisam nista videla...

Ali nastavila sam da hodam...

Ucker: Dulce! Vracaj se!
Dulce: Ne...ne...moram da...
Ucker: Bitno je!
Dulce: ...da..sednem....nije...
Ucker: Dulce, ozbiljno ti govorim! Stani!

Hodala sam ubrzo i gledala klupu ispred sebe...
Bele tackice su postajala sve cesce...i nisam vise nista videla...

Poslednji korak koji sam napravila...i...posle toga...
Samo...

....Magla....

„Te oci“

Probudila sam se...

Oci su mi bile zatvorene....dosla sam k sebi...
I imala sam osecaj kao da se budim iz nekog dugog sna...

Znala sam da je pored mene...osecala sam njegovo prisustvo...njegovu ruku na mom telu...

Polako sam otvorila oci...
Osetila sam jaku zutu svetlost kako prodire u moje oci...

Nisam mogla da pricam...ni da gledam...
Nisam videla nista oko sebe...Samo te njegove oci...

Samo to...samo taj izvor svetlosti...taj njegov pogled...

Ucker: Dulce?! Dulce, cujes li me?
Dulce: mmm....m...
Ucker: Molim te, kazi nesto....cujes me?
Dulce: da...

Jedva sam pricala...glava me je bolela...imala sam osecaj da me je neko udario sa necim po glavi...jak udarac...

Ucker: jel te nesto boli? Sta se dogodilo? Jel se ovo dogadjalo i pre?
Bela: Ssss...tise...Cris je tu...
Ucker: ne interesuje me...Bela, slusaj me, vazno je...jel se ovo dogadjalo pre? Jel ovo prvi put da se onesvesti?
Bela: prvi put
Ucker: Sigruna?
Bela: Da
Dulce: Dobro mi je
Ucker: Moras da ides u bolnicu...
Dulce: Ne, dobro sam
Bela: mozda je najbolje da ipak...
Ucker: Moram da te pregledam tamo..ne mogu ovde...
Bela: Dulce, budi razumna
Dulce: Ne!

Cris: Sta se dodjavola desava ovde?! Dulce?
Dulce: O, Boze...
Bela: Cris...
Cris: Sta on radi ovde?!
Ucker: Pomazem, jel ne vidis?
Bela: Dosta...njoj nije dobro..a vi nista ne pomazete
Dulce: Samo me odnesite u sobu...molim vas...
Cris i Ucker: Ja cu
Bela: Svejedno...hajde..polako...
Cris: Ja sam joj muz
Ucker: Ja sam doktor!
Cris: Ah!!!

Posle nekoliko sekundi osetila sam te snazne ruke...taj njegov dodir...
I posle nekog vremena nalazila sam se u krevetu...

Stojao je pored kreveta i bledo gledao u mene...
Bili smo sami...svi su jos uvek bili u dnevnom boravku...

Pogled mu se pomerio na mesto pored mene...carsav je bio izguzvan....crisove stvari lezale su na fotelji...

Dulce: Ucker...
Ucker: Spava sa tobom? U istoj sobi?
Dulce: ne...sacekaj...

Ali bilo je kasno...
Izasao je napolje...

I sve cega sam se secala...bile su...

....Te oci....

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Prokletstvo“

Odsjaj svece padao je na na njeno lice...

Sjaj je obasjavao njene meke usne....njenu vatrenu dugu kosu koja joj je padala na belu posteljinu...
Njena prelepa koza se sjajila...kao da je bila posuta sitnim, belim prahom...

Njeno telo je lezalo na belom carsavu njenog kreveta...
Bila je mirna, nepomicna...

Bila je tisina...
Mrak je padao...a ja sam sedeo nekoliko milimetara od nje...i posmatrao je...

Mogao sam da cujem kako dise...i kako se njeno telo pokrece...
Licila je na nesto najlepse na svetu...na andjela koji spava i sanja najlepse i najsladje snove...

Dok su joj oci bile zatvorene gledao sam u njene usne koje su se smesile na predivan nacin...sanjala je nesto...nesto divno....i ocigledno nije zelela da se probudi i otvori svoje oci...

Dok sam prelazio svojim prstima po njenoj ruci...sve do ramena...osetio sam kako se njena koza jezi...i pogledao sam ka njenom licu...smejala se...

I otvorila oci...

Sklonio sam odmah svoju ruku i ustao sa kreveta...

Cutala je i posmatrala me nekoliko sekundi kada je progovorila

Dulce: Zasto si se vratio?
Ucker: Morao sam da razgovaram sa tobom
Dulce: Ucker...rekla sam ti..nemamo o cemu vise da razgovaramo
Ucker: Ne o nama

Ucutala je...
Videla sam da se uozbiljila i da je onaj njen predivan osmeh iz sna nestao u trenutku...znala je o cemu moramo da razgovaramo...

Ucker: Ali...pre toga...Sta se desava?
Dulce: Na sta mislis?
Ucker: Na tebe. Zasto si se onesvestila?
Dulce: Nije bitno...zaboravi na mene, sta se dogadja sa Marijom?
Ucker: Nisi mi odgovorila na pitanje
Dulce: Ne znam! Valjda...jer sam bila iznenadjena...sto sam te videla...
Ucker: Aaa..to je...
Dulce: I sta je sa Marijom?

Ucutao sam...
Video sam njene tuzne oci i osetio sam kako mi se srce raspada...
Nisam znao kako da joj ovo kazem..
Osecao sam se uzasno kada sam ja saznao...i mislio sam da cu umreti..da necu izdrazati...ali...
Ona...nisam siguran da ona to moze...

Bila je bleda..njeni crveni obrazi bili su kontrast njenom trenutno belom licu...
Oci su joj se caklile...

Udahnuo sam...

Ucker: Bio sam u kontaktu sa Anom.
Dulce: I? Jel moramo da angazujemo advokata? Nece da je puste, zar ne?
Ucker: Komplikovano je
Dulce: Onda mi objasni, imam vremena
Ucker: Pustili bi je...ali..sada...posle svega sto se dogodilo...
Dulce: Cega?
Ucker: Kada si bila u bolnicu...kada te je Mavaro zatvorio....i u tvojim nalazima stoji da si bila psihicko bolesna...da si pila jake sedative...
Dulce: Znas da nisam bila bolesna..samo sam bila..u depresiji...i nisam bila te lekove!
Ucker: Ali oni to ne znaju...i bolje bi bilo da se ne sazna...da nisi pila lekove...
Dulce: Ucker, sta cemo da radimo? Ne moze da ostane tamo, zaboga!

Udahnuo sam ponovo...
Gledao sam je...

Mislio sam da cu pobeci svakog trena...
Hteo sam da odem...da izjurim napolje...da kazem Beli i da je zamolim da joj ona kaze, a ne ja...
Nisam mogao...to me je ubijalo..svaka njena suza....

Dulce: Ima jos nesto?
Ucker: Aaa...
Dulce: Hocu da znam

Priblizio mi se...seo je pored mene...

Osecala sam neki cudan bol u grudima...neku neizvesnost...

Dulce: Molim te...

Uzeo sam njenu ruku
Video sam kako brze dise...i kako njena nervoza raste...
Bojao sam se...

Ucker: Oni...ovaj..hoce da...

Osetio sam kako joj ruka drhti...
Nisam je ispustao...

Ucker: ...hoce da...iskljuce..aparate

Zatvorio sam oci. Nisam smeo daj e pogledam...nisam bio siguran da mogu da podnesem taj ocaj itugu u njenim ocima...

Osetila sam da jedan deo mene umire...
Kao da mi je neko uzeo dusu...i ostavio me mrtvu...

Osetila sam njegove ruke...i secam se kako sam zavrsila u njegovom zagrljaju...ali...nisam mogla da reagujem...nisam ga slusala...
Pricao je nesto...ali ja sam samo zatvorila oci...

Zaspala sam...
Ponovo

Otvorila sam oci...
I pogledala na sat...bilo je vece...iza zavesa sam videla mrak...
Sveca je jos uvek gorela...

Pogledala sam u beo plafon...

Zelala sam da mislim da je sve san...da sam sanjala...i da stvarnost nije takva...da me ovde ceka nesto lepse...ali nije bilo tako...
Bila je istina...

Ponovo sam cula zvuk vrata...
Usao je unutra

Ucker: Kako se osecas?

Cutala sam...nisam imala snage da otvorim usta...ne sada....

Ucker: Dulce, moramo da razgovaramo...zajedno da resimo ovo...molim te

Tisina...

Ucker: Samo kazi nesto, molim te...

Gledala sam u njegove tamne oci...

Dulce: Necu da dozvolim da je ubiju! Samo preko mene mrtve!
Ucker: Necu ni ja! Mi necemo da dozvolimo Dulce!
Dulce: Dobro...sta...sta mozemo da uradimo?

Ustala sam...jedva sam stojala na nogama...
Hodala sam nervozno po sobi...ruke su mi drhtale...

Ucker: Pa...moramo da angazujemo advokata, to je prvo...onda...ne znam..moramo da razgovaramo sa njim...moram da se vidim sa Mavarom...da vidim kakava su nasa prava...
Dulce: Zar za to nije potreban pristanak roditelja?
Ucker: Oni...hoce da te proglase ludom..ne znam! Nemam pojma sta rade!
Dulce: Oni su ludi!
Ucker: Sredicu sve...ne brini...necu dozvoliti...

Krenuo je prema vratima...

Stojala sam pored prozora...

Ucker: Ali...sada...moram da se vratim u Njujork...

Ja sam cutala...

Gledao je u mene..i ja u njega...
Te prelepe oci prodirale su u moje..ali ja sam samo cutala...

I izasao je...

Vrata su ostala otvorena...

Otvoren prozor iza mene je pustao svez vazduh unutra...
Mogla sam da cujem i zvuke kise...

Moja kosa se vijorila na promaji...
Osecala sam kako hladan vetar prolazi kroz moje telo...

A ja jos uvek gledam u otvorena vrata...i jos uvek vidim njegova ledja...ali njega vise nema...nije tu...
Ponovo sam ga pustila da ode...

Prokletstvo

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Moj san“

Moje oci bile su prilepljene za hladno staklo...

Osecala sam kako moje srce ubrzano kuca...

Gledala sam u njega...njegova ledja...
Hodao je sporim koracima ka svom automobilu...
Bio je mokar...kisa je padala...

Gledala sam ga kako odlazi...a ja jos uvek stojim...

Onda sam zaklopila oci i prisetila se sna...koji sam imala pre nekoliko sati...
Ja u njegovom zagrljaju...njegove usne na mojim...i njegovi dodiri....

Nesto mi je govorilo da gresim...
Samo nisam imala snage da to i sama shvatim...

Stojim zarobljena u kuci u kojoj se nalazi i covek koga ne volim...
Pakao me ceka pored njega...i ne mogu vise da podnesem njegovo prisustvo...kada vidim te oci...u meni se probudi strah...

Potreban mi je on i niko vise...jel to tako tesko shvatiti?

Ne mogu da ga sada pustim...
Sta ja radim?

Bezim od svoje srece?
Zasto nikada nisam bila hrabra da uradim ono sto moje srce oseca?

Secam se tih reci...u snu...

„Nikada nemoj da se bojis da volis...dozvoli da te srce vodi...i da ti pokaze kako je to kada osecas njegovu ljubav....“

Nisam znala kako su mi ove reci dosle...jednostavno su mi se pojavljivale u glavi...

Kako sam samo mogla da budem tako slepa? Mislila sam da cu moci da ga zaboravim...da cu se odreci njegovih zagrljaja i poljubca...ali ne mogu!

To je cinjenica! Ja to NE MOGU!!!!

Pogledala sam jos jednom ka prozoru i videla ga...

Rekla sma sebi glasno gledajuci u te njegove oci...

„Pustila si ga jednom, neces i drugi put!“

Navukla sam ogrtac od spavacice preko sebe, nasmejala se...
Izletela sam iz sobe...trcala sam takvom brzinom da sam osetila kao se stepenice tresu...moji koraci bili su sve brzi...

Izletela sam napolje...
Padala je kisa...ogromna kolicina vode padala je na mene, ali nisam nista osecala...samo sam gledala u njega...
Moje papuce su vec bile natopljene hladnom vodom...

Kosa mi se lepila...
Ali on je i dalje stojao pored automobila trazeci kljuceve...

Trcala sam i gledala u njega...
Moje noge su prolazile kroz najgore bare na betonu...

Kada sam videla da otvara vrata...viknula sam...

Dulce: Ucker!!!!!! Cekaj!!!!

Okrenuo se i pogledao me...

Trcala je u spavacici prema meni...mokra i izmorena...
Njena kosa je padala niz ramena i lepila se za njenu mokru kozu...ali nije je bilo briga..trcala je sve dok nije dosla do mene...

Dulce: Molim te!!! Nemoj da ides bez mene! Ne mogu vise!
Ucker: Dulce?
Dulce: Molim teeeee, potreban si mi!!!! Potrebni su mi tvoji poljubci! I zagrljaji...i ako ne osetim tvoj dodir imam osecaj da cu poludeti!!!

Bacila sam mu se u zagrljaj...
I on me je zagrlio svojim snaznim rukama...

Osetila sam kako mi prolazi prstima kroz kosu...

Dulce: Molim te? Pogresila sam...izvini...izvini...znam da nisam trebala...ali...bojala sam se! Volim te ucker! Volim te vise od svega!

Poceo je mi ljubi lice...
Njegove usne su ljubile moje obraze, moje usne...osetila sam tu toplinu iako je padala hladna kisa...
Njegovi dodiri...

Ucker: Volim i ja tebe malena!!! Volim te i necu vise da zivim bez tebe!
Dulce: Vodi me sa tobom, molim te! Necu da ostajem ovde! Odmah!
Ucker: Sta god zelis ljubavi! Sta god zelis!

Podigao me je svojim rukama drzeci me za struk...



I osetila sam nesto najlepse na svetu...
Moje srce je zaigralo...a moja sreca nije mogla da bude veca...

Nisam mislila na to da sam udata...a ljubim se sa drugim muskarcem...
Samo sam zamislila da sam udata za njega...i da je sve prelepo..sto i jeste...

Osetila sam kako me je naslonio na autmobil...



Dok su kapljice kise padale na nase lice..mi smo se ljubili..a ja sam uzivala u njegovim poljubcima punih strasti...i zelje...

Moja ledja dotakla su mokar autmobil...a ja sam samo zatvorila oci i zabacila glavu...

Disala sam ubrzano i mislila sam da cu ekplodirati od toliko emocija..i od svih senzacija koje su obuzele moje telo...



Kao u mom snu...

On je tu, a ja ponovo osetim to blazenstvo...
I spremna sam da uradim bilo sta...samo da tako ostane

Mogu da postojim samo za njegove poljubce, dodire i zagrljaje....

„Sto dalje“

Brzim pokretima sam vadila svoju odecu iz ormana....sve je padalo na sve strane...
Moje haljine vukle su se po podu...

Ucker je uzeo kofer koji je stojao ispod kreveta...

Trpala sam sve sto sam stigla u kofer...sve je bilo izguzveno...

Bila sam nervozna...ruke su mi drhtale sve vreme...

Uzela sam prvu skunju i majicu koju sam dohvatila..pocela sam da se oblacim...
Kada sam primetila Belu kako stoji na vratima bledo nas gledajuci

Bela: Dulce? Ucker? Sta radite to?
Dulce: Odlazim
Bela: Molim?!
Dulce: Idem sa Uckerom u Njujork
Bela: Dulce, ne mozes to da uradis! Cris ce se vratiti svakog casa!
Dulce: Ne zanima me!
Ucker: Mavaro hoce da iskljuci aparate!
Bela: Sta?!!!
Dulce: Moram da budem tamo sada! A Cris...ne znam...neka sada ostane ovako!
Bela: Sta da mu kazem?
Dulce: Nista, kazi da ne znas! Kazi Alfonsu da...
Alfonso: Tu sam

Pogledala sam ka vratima i videla ga kako stoji uza Bele

Dulce: Alfonso, molim te obavestavaj me...sta god mislis da nije u redu, zovi me...
Alfonso: Ne brini, pobrinucu se za posao.
Bela: Dulce, javi nam se kada stignes.
Dulce: Zvacu te.
Ucker: Hajde..moramo da idemo!

Uzela sam svoju torbu u ruke i pogledala Belu tuznim ocima dok je Ucker nosio kofer u rukama silazeci stepenicama...

Isla sam za njim, dok su nas Bela i Alfonso pratili...

Bela: Nedostrajaces nam
Dulce: I ti meni!

Zagrlila sam je snazno dok sam osetila kako mi se oci pune suzama

Dulce: Vraticu se. Cucemo se
Ucker: Vidimo se...

Okrenula sam se i krenula prema vratima dok se Ucker jos uvek pozdravljao sa Belom i Alfonsom....

Na vratima, nekoliko centimetara od mene stojao je on.
Gledao me je tamnim ocima i mogla sam da primetim njegov bes kada je video moj kofer u Uckerovim rukama...

Nisam disala...
Bojala sam se ovoga, ali mislila sam da cu izbeci njegovu prvu reakciju...
Medjutim, to mi nije bilo sudjeno...

Cris: Ides negde?

Moje ruke su drhtale...bojala sam se da ista progovorim...
Nikada pre nisam se ovako osecala, saterana sam u cosak...i ne znam kako cu da se izbavim iz ovoga...

Nisam mislila da ovo moze da bude tolika greska...
Sta sam mislila kada sam se udavala! I kako cu sada da se otarasim njegovog prisustva!

Dulce: Ja...sam...ovaj...

Nisam ni stigla da zavrsim svoju recenicu, kada sam osetila snazan udarac na mom licu...
Torba mi je pala sam ramena, a ja sam pala na pod, licem na dole...

Drzala sam se rukom preko usta...i osetila sam kako mi krv tece...
Moji prsti bili su prekriveni crvenom bojom...

Ubrzo sam osetila Uckerove ruke kako me podizu sa poda...

Ucker: Dul? Ljubavi? Jel si dobro?
Dulce: Je..sam...

Osecala sam se grozno...

Ucker: Idiote!

Okrenuo se prema Crisu i udario ga jednim zamahom...

Dulce: Prestanite...molim vas...

Ucker: Da je nisi vise pipuno!

Udario ga je jos jednom...

Dulce: Ucker..prestani...dobro sam...

Cris: Lazljivice!!!
Dulce: Cris, molim te..hajde da razgovaramo na miru!
Cris: Ne!!! Htela si da pobegnes sa ljubavnikom ispred mog nosa!!!
Dulce: On mi nije ljubavnik!
Cris: Nego???!!!! Ja sam ti muz!
Dulce: To je bila greska, oboje znamo!
Cris: Ja ne znam!
Ucker: Dulce, idemo?!

Uhvatio me je za ruku i krenuli smo ka vratima...gledala sam jos uvek u njega

Cris: Ovo se nece zavrsiti ovako!!!! Platices Dulce!!! Vise nego sto mislis!

Cutala sam...
Ucker me je izvukao napolje...

Moje oci punile su se suzama..dok sam osetila kako me usne peku...

Gledala sam u kucu...u mojoj sobi jos uvek je gorelo svetlo...
Osetila sam jos jedan talas svezeg vetra...i svezeg vazduha...

Udahnula sam duboko...jer...nisam bila sigurna kada cu se vratiti...

Sada sam zelela da odem sto dalje....

[You must be registered and logged in to see this link.]

„Noc“

Mrak...
To je jedino sto sam videla gledajuci kroz prozor...

Moje oci bile su polu zatvorene...
Cutali smo oboje...

Vozio je gledajuci ispred sebe...i cutao...

Proslo je nekoliko sati....a mi jos ni jednom nismo progovorili...

Zaboga, sta sam uradila...?
Zasto sam dozvolila da moj zivot bude ovako komplikovan? I zasto sam ikada rekla „da“ gledajuci u tudje oci...

Sada se toliko kajem...

Glava mi je bila naslonjena na prozor...

Zatvorila sam oci na sekund...
On je jos uvek cutao...
Nisam ovako zamisljala nase pomirenje...

Ucker: Spavas?

Trgla sam se..i okrenula glavu ka njemu

Dulce: Ne

Pogledao me je u oci...
Nije bio ljut...naravno da nije...

Ucker: Zao mi je.
Dulce: Tebi?
Ucker: Sto nisam reagovao na vreme...nisam smeo da dozvolim da te udari.

Nasmejala sam se...gledajuci u njegove usne

Ucker: Sta je smesno?
Dulce: Ucker, ja sam kriva, ne ti...Nisam nikada trebala da pristanem na to da..budem..njegova...zena...


Usporio je...i za nekoliko trenutaka stojali smo parkirani sa strane puta...
Okrenuo je glavu prema meni i pogledao me...

Mislim da sam znala sta sada sledi...

Ucker: Dul...ti...i....Cris...ste...
Dulce: Ne
Ucker: Ali...
Dulce: Spavao je u sobi pored...sve do juce...premestio je stvari u moju sobu..svadjali smo se..i ja sam sisla u dnevni boravak...
Ucker: Aaaa...

Videla sam da je osetio olaksanje...

Uzela sam njegovu ruku sa volana...

Dulce: Nikada Ucker. Nikada necu da budem nicija, sem tvoja

Priblizila sam mu se...
Spustio je usne na moje...

Osecala sam se tako divno...
Poljubac pun strasti je sve sto mi je sada trebalo...

Gubila sam vazduh...
Poljubac je sve vise trajao...mislila sam da necu izdrazati...
Ali onda..se zaustavio...

Ucker: Trebali bismo da pozurimo...
Dulce: ...slazem se...

Upalio je motor ponovo...

Vozili smo se nekoliko minuta kada sam ponovo zatvorila oci...
Mislila sam da cu se tako opustiti i pokusati da zaboravim na poljubac od malo pre..jer sam jos uvek osecala duboku zelju...

Kada sam osetila njegovu ruku na mom kolenu...

Nisam otvarala oci...misleci da nece da je pomera...ali...
Onda sam osetila kako mi se suknja polako dize...i kako se njegova ruka pomera...

Udahnula sam...
Osetila sam kako mi se koza jezi...i kako neka topla struja prolazi kroz moje telo...

Otvorila sam oci...

Dulce: aa...ucker..?
Ucker: Da?
Dulce: Mozes..da stanes...ovaj..moram do toaleta?

Pogledao me je...

Ucker: Naravno

Zaustavio je kola na nekoj benzinskoj pumpi...

Odmah sam odvezala pojas i izletela iz automobila...

Hodala sam ka kupatilu...dok sam jos uvek osecala ogromnu strast...
Samo sam mislila na nase pojupce...i to nije bilo dobro...

Usla sam u kupatilo...

Posegla sam za svojom torbom..izvadila sam sminku iz torbe i priblizila se ogledalu kada sam gledajuci u ogledalo videla njega...

Usao je i polako okrenuo kljuc vrata...

Moja sminka mi je odmah ispala iz ruku u zavrsila u lavabou ispred mene...

Okrenula sam se i naslonila na lavabo dok je hodao prema meni...
Skroz sam se izgubila....

Dulce: aa...ucker...ne...ne...
Ucker: Nerovozna si?

Nisam mogla da pricam...
Bila sam previse uzbudjena...
Gledala sam samo u njegove usne...

Dulce: u...aa...u...zesnkom...wc-u...samo...

Dosao je do mene...

Nase usne su bile odvojene svega milimetar...
Cvrsto me je stegao za struk svojim snaznim rukama...

Ucker: Ne mogu...vise...da....cekam....


I usledio je poljubac...za kojim sam toliko ceznula...

Svojim rukama je obuhvatio moje lice dok sam ja podigla svoje noge oko njegovog struka...
Bila sam pribijena uz lavabo...nisam mogla da disem...

Ljubio je moje usne...moj vrat...

Dok sam ja prolazila prstima kroz njegovu kosu...

Dulce: mi..nis...mo..normalni....
Ucker: cuti...molim..te...

Gotovo je...

Moja suknja je vec spala...za samo nekoliko sekundi...
Poceo je da skida i moju majicu dok sam ja otkopcavala njegovu kosulju...

Uzivala sam u njegovim dodirima...dok sam nastavila da ga ljubim strasno...

„Desavanja“

X: Pridruzicu vam se.
Z: Molim? Odakle takva promena?
X: Zbog ovoga sto si rekao.
Z: Stvarno si spremna na to?
X: Nisam bila pre nekoliko meseci, sada jesam.
Z: Dobro. Ispricacu ti plan
X: Javi joj, zelim da zna
Z: Ne brini, bice obavestena vec ovo vece

Krenuo je ka mojim usnama...

X: Nisi me dugo posecivao
Z: Zao mi je, nije bilo vremena
X: Znas koliko mi nedostaju tvoji poljubci...

Bili smo u kolima...
Ucker je vozio dok sam ja uzimala telefon iz torbe i okretala Belin broj

Pritisla sam dugme sa desne strane telefona da bi mogao i Ucker da cuje..

Posle nekoliko sekundi

Bela: Dulce? Dulce, jesi li ti?!
Dulce: Ja sam Bela
Bela: Zaboga, Alfonso i ja umiremo od brige!
Dulce: Izvini, ali nismo jos stigli u stan...pa nisam htela da te zovem pre.
Bela: Jos niste stigli?! Pa, sta radite, zaboga!

Okrenula sam glavu prema Uckeru, oboje smo se nasmejali...

Dulce: Pa...ovaj..morali smo da stanemo...pukla nam je guma
Bela: Lazes Dulce! Znam te! Kako ste odvratni! Ne zelim da znam!
Dulce: Inace, dobro smo...hvala na pitanju!
Bela: Pa, vidim da ste dobro, cim ste...
Dulce: Bela!
Ucker: Ne brini Bela, stizemo u stan!
Bela: Vi niste normalni!

I odjednom je nastala tisina...
Smeh je prestao...
Uozbiljila sam se i upitala je...

Dulce: Bela, sta se desava na imanju?
Bela: Nije dobro....Alfonso pukusava da komunicira sa Crisom oko nekih poslova, ali on kaze da ce sve sam uraditi...i samo ide po kuci i razbija sve sto uzme u ruke...
Dulce: Jel spominjao mene?
Bela: Proklinje te..pa da vidim...svakih pet minuta! I rekao mi je da ti kazem da ces platiti.
Dulce: Zna da pricas sa mnom?
Bela: Nije pored mene ako na to mislis...ali verovatno je znao da ces zvati...
Dulce: Sumnjas da nesto sprema?
Bela: Ne znam...moracu da se pozabavim time
Ucker: Bela, pazi sta radis...zamoli Alfonsa za to...cuvaj se
Dulce: Ostavi ga...neka radi sta hoce...ja cu da se cujem sa mojim advokatom.
Bela: U redu. Nazovite me sutra. Idete da vidite Mariju?
Dulce: Da. Zvacu te kada izadjem iz bolnice...
Bela: Vazi. Ajde, cujemo se...
Ucker: Cuvaj te se!
Dulce: Cao!
Bela: Cao!

Hodao sam hodnikom...kada sam cuo neke cudne zvike...
Dolazili su iz kabineta...

Ubrzao sam korak, jer sam znao da samo on i ja imamo kljuc...
Vrata su bila otskrinuta...

Gurnuo sam ih i video njega...

Sedeo je za stolom i preturao po fiokama, nervozan

Alfonso: Trazis nesto?
Cris: Sta tebe briga!
Alfonso: Cris, sta trazis?
Cris: Neke papire...
Alfonso: Ja cu razgovarati sa Devegom...rekao je da je voljan da kupi konja i da..
Cris: Ne to! Taj ugovor me ne zanima..mozes da izadjes!
Alfonso: Ali...
Cris: Izadji!

Izasao sam iz kabineta i naleteo na Belu...
Izgledala je bledo...
Prisao sam joj i poljubio je..

Alfonso: Dobro si?
Bela: Da, samo mucnine...
Alfonso: Video sam Crisa, pretura po radnom stolu
Bela: Molim?! Mislis da trazi nesto?
Alfonso: Ne znam...nadam se da Dulce nema vrednih papira tu...
Bela: Moramo da je obavestimo
Alfonso: Ne, sacekaj..videcu sta planira...

Otkljucavao je vrata stana dok sam ja drzala kofer u rukama...

Otvorio je vrata sirom i pokazao mi rukom da udjem...ukljucio je svetlo i ispred mene nalazio se isti onaj prostor...
Ista ona prelepa soba...
U kojoj sam bila pre nekog vremena...i iz koje sam nosila dosta lepih secanja...

Spustila sam kofer...i pogledala okolo...

Ucker: Bila si ovde..izgleda kao da si prvi put...
Dulce: Da, ali osecam se cudno...
Ucker: To je zato sto ces provesti noc sa mnom...u jednoj mali sobi
Dulce: hahahaha...mislis?
Ucker: Siguran sam
Dulce: Ne...salis se...
Ucker: Ja se salim?
Dulce: Da!

Krenuo je prema meni, ali sam ja odamah pocela da bezim po stanu...
Bio je brzi od mene i za kratko vreme uhvatio me je svojim rukama...

Stegao me je oko struka i krenuo da me poljubi...

Jedan divan poljubac koji me je samo vratio nekoliko sati ranije....
Uzivala sam...

Nalazila sam se u stanu sa muskarcem kojeg volim...

Ucker: Stvarno si mislia ono sto si rekla?
Dulce: Sta?
Ucker: Da ces sutra zvati advokata?
Dulce: Naravno....zvacu Elenor, ona je najbolja, sto?
Ucker: Samo pitam...

Pustio me je i krenuo prema kuhinji...

Nasmejala sam se u sebi...

Dulce: Da...joj kazemo..za...Mariju...
Ucker: da..da...
Dulce: i...da....joj...kazem...da....pokrene razvod...

Nsmejala sam se ponovo...

Videla sam kako se zaustavio i okrenuo prema meni...
Gledao me je dok su mu oci sijale kao dijamanti...

Potrcao je prema meni...i zagrli iz sve snage

Ucker: Stvarno? Hoces?
Dulce: Pa naravno, ludice! Volim tebe, ne njega!
Ucker: I ja tebe volim!

Posle sat vremena vadila sam svoje stvari iz kofera dok je Ucker pripremao veceru...

Osetila sam miris ukusne hrane...muzika je svirala u pozadini...a sjaj svece obasjavao je dnevni boravak...
Znala sam da ce ovo biti prelepa noc...

A kakvo nas jutro ocekuje?

„Opet...idiot....“

Osecala sam kako su mi ruke drhtale dok sam stojala na mokrom betonu.

Kisa je padala celu noc...
Secam se kako sam mocu pokusavala da prjim kapljice koje su se slivale niz prozor pored kreveta....
Bila sam previse zabrinuta da zaspim...

Gledao sam u nju...

Njene oci posmatrale su okolinu blagim pokretima...
Svojim visokim cizmama je cupkala...
Bila je vise nego nervozna...

Prisao sam joj naslonivsi je na svoje grudi...

Ucker: Ljubavi, smiri se...bice sve u redu....
Dulce: Sta ako ne bude?
Ucker: Bice. Nece se nista desiti ni tebi ni Mariji, necu to dozvoliti.

Poljubila sam mu usne i naslonila glavu na njegovo rame kada sam primetila Elenor kako nam se priblizava noseci u rukama crnu, koznu tasnu



Ubrzo je dosla do nas

Elenor: Dulce, Cristofer....
Dulce: Elenor, tako mi je drago sto te vidim

Pruzile smo ruku jedna drugoj i krenule laganim koracima ka ulazu bolnice...

Dulce: Upoznata si sam slucajem?
Elenor: Da. Dobila sam tvoj mail nocas.
Dulce: Hvala ti mnogo
Elenor: Nema na cemu Dulce, znas i sama...ali ovo nece biti lako.
Ucker: Mislite li da imamo sanse?
Elenor: Imamo, ali moram da budem iskrena sa vama od pocetka...vodila sam vec jedan slucaj protiv Dr Mavara i bilo je gadno.
Dulce: Znas ga?
Elenor: Neki roditelji su ga vec tuzili, ali nisam nista mogla da uradim...
Ucker: Mozemo li to da iskoristimo?
Elenor: Naravno. Dacu sve od sebe, verujete...

Usli smo u bolnicu
Osetila sam neku jezu....

Dulce: Elenor, a..sto se tice one druge stvari...
Elenor: Razgovaracemo kasnije.
Dulce: Nesto se desilo?
Elenor: Kasnije

Nije mi se dopadao njen izraz lica, a ni glas...

Nalazili smo se na istom spratu...
Bledom sam gledala u ta bela vrata na koja sam pokucala prosli put, a bila izbacena na silu...

Sestra: Dr Mavaro vas ocekuje

Pogledala sam u Ucker trazeci podrsku...
Uhvatio me je za ruku i pokucali smo na vrata...

Otvorila su se...

U mene su gledale ponovo te grozne, crne oci...

Smejao se pokvareno dok sam ja prelazila prag vrata...

Dr M: Gospodjice Dulce, cemu ovakvo prijatno iznenadjnje?
Dulce: Gospodja.

Odgovorila sam mu ostrim glasom...

Dr M: Aaaa....pa nisam vas primetio Cristofere.
Ucker: Pa, sada me vidite.
Dr M: Niste morali da dolazite, gospodjica Dulce i ja smo ovo mogli sami da resimo, zar ne?

Rekao je to dok je odmeravao moje telo...

Dulce: Gospidjica. Dosli smo jos jednom da pokusamo da na miru razgovaramo sa vama.
Dr M: Sve za tebe
Ucker: Sada je dosta!

Pokazala sam uckeru pogledom da se smiri...

Dr M: da cujem
Dulce: Potpisacete otpusnu listu jos sada i pustiti da Marija bude prebacena u drugu bolnicu.

Cutao je minut i onda prsnuo u smeh

Dr M: hahaha...hahaha....ma, vi se salite
Dulce: Ozbiljna sam
Dr M: Ma, vi ste ludi!
Ucker: Prestani da je vredjas! Upozoravam te!
Dulce: Ovo vam je jednina i poslednja sansa
Dr M: Ma nemoj, a sta ako ne zelim?
Dulce: Onda cemo ovo voditi do suda i nece dobro zavrsiti
Dr M: Ma...dajte...zasto ste tako sigurni?
Dulce: Zato sto imam najboljeg advokata
Dr M: Ma stvarno? Pa ne vidim ga...

Laganim korakom sam otisla do vrata i otvorila ih...

Elenor je ulsa polako sa svojim visokim stiklama...
Stojala je ispred njega gledajuci ga u oci...

Elenor: Mavaro, kakvo iznenadjnje...Dulce, nisi mi rekla da se radi o njemu....
Dulce: Ups...zaboravih...
Dr M: Sta ti radis ovde???!!!
Elenor: Ja sam Elenor Garsija i zastupacu gospodju Dulce na sudu

Nsmejao se...

Dr M: Ti? Pa vec si jednom izgubila...nije ti dosta?
Elenor: Prihvatate li prdlog gospodje Dulce?

Pogledao me je ostrim pogledom pre nego sto je odgovorio

Dr M: Ne

Htela sam da stegnem pesnicu i odalamim mu glavu!

Elenor: Dobro. Bicete obavesteni o terminu sudjenja.

Okrenula sam se, uzela Uckerovu ruku i izasla napolje brzim korakom, besna...

Dr M: Izgubices Elenor, ponovo!
Elenor: Ne budi tako siguran
Dr M: Samo ces izgubiti pare!
Elenor: Pobedicu te ovog puta Mavaro, obecavam ti

Izasli smo napolje...

Udahnula sam svez vazduh...osecala sam da cu umreti od besa...

Ucker: Sta sada?!
Elenor: Znala sam da nece pristati. Obavesticu sudiju da imamo povoda za sudjenje i odmah cu da zahtevam dozvolu da posecujete Mariju.
Dulce: Mislis da ce pristati?
Elenor: Uradicu sve sto je u mojoj moci...

Krenuli smo ka kolima kada me je Elenor zaustavila

Elenor: Dulce, moram da razgovaram sa tobom...nasamo

Pogledala me je tamnim ocima...

Znala sam da me ocekuje tezak razgovor