La vida despues de la rebeldia (Zivot posle buntovnistva)

NASTAVAK...


Uzeo je nezno njenu ruku i stavio je na usta da je poljubi. Poljubio ju je nezno, i naslonio ruke na celo zatvarajuci oci. Tako je ostao par sekundi... iznenada, primetio je da mu neko sa malo snage stiska ruku, podigao je glavu i video kako ga Robertini prsti drze za ruku. Brzo je pogledao u Robertu, i na srecu video je kako ga gleda. Njene oci su se polako sklapale, nikako nije mogla skroz da ih otvori. Nije mogla nista da kaze jer je imala masku ( za kiseonik), ali izgledalo je kao da hoce nesto da kaze.
Diego: Roberta?-rekao je ustajuci sa stolice. Ona je pokusala da prica- Ne, cekaj da zovem sestru- uzeo je aparat i pozvao sestru, ne ispustajuci njenu ruku-Ne brini se, dolaze-rekao je mazeci joj glavu i poljubio ju je.
Diegove oci su se ispunile sreceom, u tom trenutku dosla je sestra
Sestra: Sta se desava?
Diego: Probudila se
Sestra: Sacekajte malo, zvacu doktora-otisla je trceci
Nakon par sekundi pojavio se doktor
Doktor: Smiri se...-rekao je kad ej video da Roberta hoce da prica-Molim vas sacekajte napolju-rekao je Diegu
Diego: Da...-rekao je pokusavajui da pusti Robertinu ruku, ali ona mu nije dala-Ne brini se, bicu napolju, necu otici
Izasao je i strpljivo sacekao doktora
Diego: Kako je?
Doktor: Dobro. Ona je jaka, mali broj ljudi prezivi ovakvu nesrecu. Posmatracemo je neko vreme, i uradicemo neke analize da vidimo kako je
Diego: Mogu da je vidim?
Doktor: Naravno. Roberta hoce da prica s tobom, nije prestajala da pita za tebe-rekao je sa osmehom
Usao je. Ona je lezala na krevetu sa ocima uperenim u vrata
Roberta: Diego...-rekla je polako, sa slabim ali iskrenim osmehom
Diego se priblizio i pomilovao joj je obraz sa puno ljubavi, poljubio ju je nezno u usta
Diego: Mislio sam da cu te izgubiti-rekao je sa suzama u ocima uzimajuci joj ruku-volim te
Roberta: I ja tebe-rekla je nezno-Kako je Pablo?
Diego: Dobro, samo ima male ogrebotine
Roberta: Zao mi je...-rekla je iznenada- Auto je izletao ispred mene i morala sam da zakocim...-oci su joj se napunile suzama
Diego: Shhhhh-rekao je stavljajuci prste na njene usne-nisi ti kriva, vec drugi auto. Policija istrazuje nesrecu. Ne brini se za to-poljubio ju je u obraz
Diego je seo na stolicu i nastavili su sa pricom, narocito Diego jer je roberta bila iscrpljena od toliko pricanja

EPIZODA 36

Nakon par sati dosli su Alma, Mia, Migel, Franko i Luhan. Svi su bili zadovoljni, i ostali su dugo kod nje.
Proslo je par dana i Roberta se brzo oporavljala. Diego je stalno bio s njom, a Pablo je dolazio svaki dan sa Almom i Frankom koji su ga cuvali.
Jednog dana policija je dosla do Diega koji je bio na hodniku bolnice.
Diego: Dobar dan. Otkrili ste nesto o nesreci?
Policajac: Da, i bojim se da vam se nece svideti
Diego: Na sta mislite?
Policajac: otkrili smo ciji je auto
Diego: Ciji je?
Policajac: Vi ste Diego Bustamante?
Diego: Da...zasto to pitate?
Policajac: Jer je auto na ime Leona Bustamantea, vaseg oca-Diegu se promenio izraz lica
Diego: Ne moguce, moj tata je mrtav...
Policajac: Bas zato. Bas je cudno da je na ime vaseg oca
Diego: Sta hocete da kazete?
Policajac: Pre ili kasnije cemo vas uhvatiti Bustamante. Jos uvek nemamo potrebne dokaze, ali kada dobijemo snimak sigurnosne kamere, necete imati izlaza
Diego nije mogao da veruje da ga optuzuju da je pokusao da ubije zenu koju najvise voli i svog sina.
Policajac: To niej bila obicna nesreca, sad znamo da je to bio pokusaj ubistva.
Diego: Vi ste ludi! Zato bi hteo da ubijem mog sina i moju zenu, vi niste normalni! Drago mi je sto cete naci dokaze, tako cete znati da to nisam bio ja-rekao je vicuci
Policajac: Unervozili ste se, sigurno nesto krijete...Ne treba zaboraviti iz kakve porodice vi dolazite, ili hocete da vas podsetim ts je vas otac uradio sa ovom zemljom?
Diego mu se priblizio. Ali se zaustavio, imao je ogromnu zelju da ga udari
Bez reci je usao u Robertinu sobu i zalupio vrata. Roberta, koja je spavala, se probudila
Roberta: Diego, probudio si me! Budi pazljiviji-rekla je neraspolozeno
Diego je nije ni pogledao. Seo je na stolicu ne govoreci nista. Roberta je primetila da se nesto desava
Roberta: Diego, sta ti je?
Diego ( pogledao ju je sa ljutnjom i bolom): Malo pre su dosli policajci koji istrazuju nesrecu, znas sta su mi rekli?-Roberta je negirala glavom. Da je auto na ime mog tate, i mene su optuzili da sam pokusao da te ubijem, mozes li da verujes?
Roberti se promenio izraz lica kad ej cula da je auto Leonov. Sad je sve razumela. Roberta nije rekla nista, nije mogla da reaguje dok je Diego nastavio sa pricom...
Diego: Kad vide traku morace da progutaju svoje reci, videces...sigurno je to bio neko od tatinih podanika. Kad ih nadjem ubicu ih, kunem ti se...
Diego je pogledao Robertu. Ona je cutala u krevetu, na njenom licu se video strah. Diego je seo pored nje. Podigao joj je lice.
Diego: Bb ne brini se, ja sam s tobom i nista lose ti se nece desiti..ti mi verujes, zar ne?-rekao je kad je video da se robertin izraz lica nije promenio
Roberta: Kako mozes da mislis na to Diego?-rekla je gledajuci ga-Nikad ne bi sumnjala u tebe-rekla je i poljubila ga je vracajuci se u staru poziciju.
Oboje su bili u svojim mislima
Diego je razmisljao o onome sto su mu rekli o autu njegtovog tate. Bilo je previse slucajnosti da neko uzokuje Robertinu nesrecu a ni ne poznaje ju, i jos je auto bio od njegovog tate...Ali ko bi jos hteo da ubije Robertu nakon 6 godina? Nista se nije uklapalo, postojalo je nesto sto nije imalo smisla.
Roberta je smatrala da je doslo vreme da mu sve isprica o Leonovim pretnjama i da je bio ziv.
Roberta: Diego ispricacu ti nesto sto ti se uopste nece svideti-rekla je gledajuci Diega u oci
Diego: Sta? Ne plasi me Roberta...neces da budes sa mnom?-rekao je tuzno
Roberta: Ne, sta pricas? Ne, nego...
Bas u tom trenutku su se otvorila vrata i usao je doktor. Roberta i Diego su se pogledali. Diego se ustao sa kreveta i seo na stolicu.
Doktor: Zdravo!-rekao je zadovoljno-donosim vam dobre vesti
Roberta: Pusticete me kuci?
Doktor: Ne ali mislim da ce vam se ovo svideti. Gledali smo vase analize krvi imislimo da ste trudni!

Epizoda 37

Njih dvoje su ostali rasirenih usta bez bilo kakve druge reakcije.

Diego: Stvarno? – rekao je sa osmehom I prisao je da zagrli Robertu
Roberta : Koli…. Koliko vec ? – rekla je nervozno –
Doktor : Mislimo, jedno 3-4 nedelje, ali jos nismo sigurni. Posle moramo da uradimo jos neke analize. Cestitam vam! – rekao je ovo i izasao iz sobe. –

Diego je posao da zagrli Robertu, ali ona i nije bila bas srecna. Zaustavio se i gledao je.
Diego : Nisi srecna ? Ne zelis da imas jos jedno dete sa mnom ? – rekao je pomalo razocarano kada je video kako je ona primila ovu vest. – Sad
Roberta: Ne…nije to.. Ali, ja nisam spremna na jedno dete tako brzo. Razumes me? – pogledala ga je, osmehnula se i malo oraspolozila lice – samo su me iznenadili. Nikada nisam pomisljala na ovo, pogotovo ne sada. Mislila sam da sacekamo jos malo, ali …. – rekla je kada je videla da se Diegu menja izraz lica – stvarno .. mnogo sam srecna, stvarno, Diego. – poljubila ga je snazno. –

Diego se izmakao na Robertin poljubac i Roberta je videla da su njegove occi svetlucale na poseban nacin. Primetila je da su to suze.
Roberta: Ne placi, bb. – rekla je tiho kada je jedna suza kanula niz njegovo lice.
Diego: Ne …. Samo mi je nesto upalo u oko .. – rekao je sa osmehom. Roberta se isto nasmejala. Very Happy
Roberta: Da .. - smejuci se .. Very Happy
Diego: Cestitam, Roberta. Zelim da uzivam sa ovim detetom posto nisam mogao sa Pablom. Mnogo sam srecan sa tobom. Ti i Pablo ste najbolje sto mi se desilo u zivotu. – rekao je poljubivsi je – i sada, sada i ti .. – poljubio je nezno njen stomak. – :hug:
Roberta je gledala kako Diego ljubi njen stomak zamisljajuci njihovo dete i oci su joj se napunile suzama. Bilo joj je jasno da ce ova trudnoca biti mnogo drugacija nego kada je bila trudna sa Pablom. To nije bila laka trudnoca, pogotovo jer je tada bila mnogo usamljena. Ali, sada ima Diegovu podrsku. :backhug:

NASTAVAK:

Proveli su celo jutro pricajuci o tome kakav ce im biti zivot od sada. Odlucili su da zive zajedno. Prodace oba stana i kupice jedan bolji, mnogo veci kako bi mogli da zive njih troje i beba koja je na putu.

Posle razgovora o novoj kuci, poslu, deci, ucutali su i razmisljali o njihovom novom zivotu. Roberta se malo plasila sto idu tako brzo. Proslo je samo 6 meseci od kako se vratila. Ali, iako je mislila da je prebrzo, zelela je da deli svoj zivot sa Diegom.

Posle celog jutra koje su proveli pricajuci, dosli su Luhan, Mmia i Migel. Rekli su im za trudnocu. Svi su bili mnogo srecni. :cheeze:

Mia: Jos jedna beba.. Kako slatko .. – rekla je grleci Robertu. – :hug:
Roberta : Dobro, Mia, cekaj … nemoj ponovo da pocnes sa svojim glupostima o bebi .. – Mia ju je ‘pakosno’ gledala –
Mia: Ti se ne menjas . – svi su se smejali – Very Happy
Migel: Vas dvoje ne gubite vreme. – rekao je smejuci se i zagrlio ih je oboje. – Cestitam !
Luhan : Kako je slatko.. :hug:
Diego : Dobro .. Jos nesto, zivecemo zajedno.. Laughing
Luhan: Super, bas mi je drago zbog vas. – rekla je i poljubila oboje – bilo je i vreme.

Proveli su celo popodne u bolnici. Dosli su i Franko, Alma i Pablo. Rekli su im vesti. Alma i nije bila bas radosna sto ce ponovo postati baka, i to tako brzo Razz . Ali, posle je to primila mnogo dobro i cestitala svojoj cerci i Diegu. Pablo je bio prezadovoljan idejom da ce imati malog brata ili sestru.

Sutradan je sve bilo isto. Diego je bio u Robertinoj sobi. Neko ga je pozvao na mobilni.
Diego : Da ?
Policajac : Diego Bustamante ?
Diego :Da, ko je to ?
Policajac: Ja sam policajac koji je juce razgovarao sa vama.
Diego : Sta zelite ? jesam vam rekao da nisam vio ja? – Roberta je napeto gledala Diega –
Policajac: Sada znamo. Odlegali smo traku i znamo da niste bili vi.
Diego: Ma nemojte...! Jesam vam rekao!!
Policajac: Ali, otkrili smo nesto mnogo cudno.
Diego: Sta? affraid
Policajac: Cini mi se da je vozac auta bio … vas otac ..
Diego: To je nemoguce. Moj otac je mrtav! – Roberta se trgla -
Policajac: Mozete li da dodjete i da nam potvrdite sa li je to on?
Diego : Da, kako zelite, ali sigurno nije on… Do vidjenja. – prekinuo je –

Roberta : Sta je bilo ?
Diego : Odgledali su traku i kazu da im se cini da je to bio .. moj tata .. ali, to je nemoguce . On je mrtav. – pogledao je Robertu. Imala je nogo cudan izraz lica. – Ej, Roberta, slusaj me ! Moj tata je mrtav. Ne moze ti nista uraditi. Sigurno je bio neko ko …. – pokusao je da pronadje neko objasnjenje, ali nije pronasao ni jedno. – ne znam … Ali, moj tata je mrtav. – rekao je sedajuci na krevet. –
Roberta ga je pogledala spremna da mu kaze,
Roberta: Ne, Diego.. Tvoj tata je ziv. – rekla je mnogo tiho.
Diego : Sta ? – nije je cuo –
Roberta: Tvoj tata je ziv. – rekla je malo glasnije. –

Epizoda 38

Diego: Sta lupas? – malo se smejuci. Nije poverovao u to sto je Roberta rekla. – Udarac iz nesrece je imao uticaja na tebe!
Roberta: Diego, ov onije nikakva sala. – rekla je ozbiljno. Diego, kada je video njen izraz lica, video je da ne izmislja. – Tvoj tata je ziv. Sad
Diego: Ne, Roberta. On je mrtav! Nije davao nikakve znake zivota sve ove godine. I da je tako, kako ti to znas? :auch:
Roberta: Secas se onih poziva koje sam primala? – Diego je potvrsio glavom – E, pa, to je bio on .. Pretio mi je. Zato sam bila cudna prema tebi.

Diego je ostao miran neko vreme sedeci na stolici pored kreveta. Razmisljao je. Istiana je da je Leon onda mogao da sakrije neke stvari, ali … nije mogao da veruje. Toliko godina je uzivao u svojoj slobodi bez Leonovog mesanja u njegov zivot. Roberta ga je pazljivo gledala pokusavajuci da otkrije kako se oseca. Znala je da je razmisljao i zato se nije usudjivala da ista kaze. Samo ga je gledala. Iznenada, Diego je ustao sa stolice.
Diego: To je nemoguce! Ti si luda, Roberta!!

Roberta je bila povredjena. Gledala ga je nepomicno kako otvara vrata.
Roberta: Gde ides?
Diego: Sta te briga!!! – zalupio je vratima..
Roberta nije razumela ovakvu Diegovu reakciju. Osecala se veoma lose. Nije znala sta da radi. Pokusavala ej da zaspi, ali nije mogla.

Diego je usao mnogo nervozan u policijsku kancelariju. Jedino u sta je verovao bilo je da Roberta izmislja. Pustili su video, i zasigurno – to je bio Leon!
Diego: Ne! Nemoguce! … Ubicu ga kad ga vidim!!! – rekao je ljutito –
Policajac: Znaci.. potvrdjujete da je to vas otac ¿?
Diego: Da .. – ljuto –
Policajac: Dobro. Da li vi mozda znate gde je on? Od sada, za njim smo u potrazi.
Diego: Ne, a i ne interesuje me!!
Policajac: Nikada nije postojala dobra komunikacija izmedju vas dvojice?
Diego: Ne. Uvek je pokusavao da upravlja mojim zivotom. – rekao je suzdrzavajuci se da ne zaplace – i sve sto sam zeleo, on je unistio. Nikada nije prihvatio moju vezu sa Robertom. – setio se da ona zna nesto i ucutao je. – Crying or Very sad

Policajac: Dobro. Obavestavacemo se.
Diego se uputio ka vratima, ali se okrenuo.
Diego: Ovaj. ….Pitajte Robertu! Mislim da joj je pretio pre nesrece..
Policajac: Molim? Vasa zena je dobijala pretnje od vaseg oca pre nesrece?
Diego: Prema onome sto sam cuo, da.
Policajac: Dobro. Uhapsicemo ga! Hvala.
Diego je razocasran izasao iz kancelarije. Nije zeleo ikoga da vidi, tako da je otisao u svoj stan i tamo je ostao.

Prosla su 2 dana i Diego se nije pojavljivao u bolnici. Roberti se uopste nije svidjala ova situacija. Bas tog dana, Robertu su pustili kuci.
Doktor: Zelite li da posaljemo nekoga da ga potrazi da ide sa vama??
Roberta: Ne, hvala …
Doktor: Ali, jos uvek ste mnogo slabi..
RobertaL Ne, stvarno ..
Doktor: Dobro. Cuvajte se i, vec znate, svakog meseca idite kod svog ginekologa…
Roberta: Da, hvala…

Posla je u svoj stan malo slabisna, ali je i dalje mislila na Diega.. nije znala nista o njemu otkako je onako ljut otisao iz bolnice. Uzela je svoj mobilni i pozvala ga, ali se nije javljao. Otisla je u svoj stan, ali je nastavila direkno kod Diega. Pokucala je, ali niko nije otvarao. Vratila se u svoj stan i uzela kopiju kljuceva od Diegovog stana. Otvorila je vrata njegovog stana. Izgledalo je da nema nikoga, ali je za svaki slucaj usla. Pogledala je u kuhinju i videla veliku kolicinu prljavih tanjira,pogledala je u djubre,bilo je mnogo praznih koncervi piva.
Roberti se to uopste nije svidelo. Uputila se ka spavacoj sobi,bila su zatvorena vrata.
Otvorila ih je.....

Epizoda 39

Tamo je bio Diego sa mnogo konzervi od piva oko njega,prostran na krevetu samo sa boksericama I spavajuci svom snagom. Roberta mu se priblizila.
Roberta: Diego!-rekla je to lagano ga udarajuci- Diego! Probudi se!

Roberta je pocela da se brine, nije se budio,udarila ga je malo jace dok nije otvorio oci, ali ih je opet zatvorio i poceo da govori u snu.
Diego: Mrzim te !!! - pospan i pijanim glasom - Neces mi ponovo unistiti zivot!! Ku*** sine!! – zaspao je ponovo.

Roberta je znala da ga je pogodilo ono sa njegovim ocem, ali ovoliko...Poceo je ponovo da pije i to se Roberti uopste nije svidelo, ali ostavila ga je da spava i da ga prodje bes. Na jedan ili drugi nacin, Roberta ga je razumela, nije mu bilo lako saznanje, posle toliko godina, da je njegov otac ziv. Roberta je sredila kucu, oprala sudove i bacila djubre. Provela je ceo dan tamo cekajuci da Diega prodje bes. Zaspala je na sofi gledajuci televiziju

Sledeceg jutra, Roberta se probudila i otisla u sobu gde je Diego jos uvek spavao. Tako da je resila da napravi dorucak. Za to vreme u sobi, Diego se probudio sa velikim bolom u glavi. Podigao je glavu, cuvsi buku u kuhinji. Veoma pazljivo je ustao i primetio je da mu se vrti, ali otisao je do kuhinje.
Roberta: Napokon si se probudio!- rekla je to malo ozbiljna -.
Diego: Sta radis ovde ?!
Roberta: Juce su me otpustili i dosla sam da vidim kako si.
Diego: Savrseno sam,mozes da ides.
Roberta: Zasto si takav prema meni, Diego?
Diego: Ne znam,ti ces znati.
Roberta: E pa ne znam! - sa besom i povisenog glasa - Ja nisam kriva sto je tvoj otac ziv i sto mi preti! - vicuci-.

Otvorila je vrata i istrcala iz kuce
Diego je udahnuo i ostao tamo stojeci. Pogledao je u kuhinju gde je pre nekoliko sekundi bila Roberta pripremajuci dorucak, pogledao je u sto gde je sve bilo spremljeno za jelo. Pokajao se kako se poneo prema Roberti, ali ga je mnogo bolela glava i nije imao snage da se svadja. Tako da se obukao i otisao da radi, jer otkako je Roberta imala nesrecu nije isao. Kad je dosao u diskografsku video je Robertu kako razgovara sa njegovom sekretaricom, kad su se vec dobro slagale.

Roberta: Dobro…Boli me malo glava, ali sam dobro...
Yolanda: Ne bi trebela da budes ovde i da radis, izgledas lose - istina je, izgledala je lose i pored svega imala je mucnine zbog trudnoce - Diego, molim te,reci joj da ide da se odmori - on je stao pored Roberte -.
Diego: Nece raditi. Roberta,imas slobodno, odmah da ides kuci.
Roberta: Nemoj ni da sanjas, Diego! Ja cu da radim-vicuci -.

Diego je pokrio usi i okretao glavom. Yolanda je posmatrala tu scenu.
Diego: 1ºne vici y 2º ja sam tvoj sef i ako ja kazem da ove nedelje neces dolaziti na posao, uradi sta ti kazem !!! Jesi me razumela ??

Situacija je bila napeta, zbog onog od jutros,sto se moglo primetiti u Robertinim odgovorima.
Roberta: Diego, odlicno sam i svejedno mi je da li si ti moj sef ili ne.

Robertino lice nije govorilo isto, primecivalo se da je umorna, a i oci su joj bile otecene od plakanja zbog jutrasnje svadje sa Diegom.
Roberta: Necu da idem……!!! - upravo u tom trenutku, primetila je da joj se vrti u glavi i uhvatila se za Diegovu ruku.
Diego: Jesi dobro Roberta?? – videvsi kako ga je uhvatila za ruku da ne bi pala. Uhvatio ju je oko struka da ne bi pala - Yolanda, pomozi mi da je odnesem na sofu u mojoj kancelariji, otvori vrata.
Roberta: Dobro sam,stvarno Diego-on je nije poslusao i uzeo ju je u narucje,usao u svoju kancelariju i smestio je na sofu-samo mi se malo zavrtelo.
Diego: Yolanda, donesi joj nesto da popije - Yolanda ga je poslusala, donela je kafu i kolace - ne brini, sa mnom je - rekao je Yolandi videvsi je zabrinutu i ona ih je ostavila same-.

Diego je sedeo na stolu pored Roberte koja je lezala na sofi.
Diego: Da li ti je bolje?
Roberta: Da,vec me je prosla vrtoglavica.
Diego: Popices kafu i otici ces kuci,jesi me cula?
Roberta: Ali...
Diego (prekinuo je): Ali nista-nezno-slaba si zbog nesrece i trudnoce,moras da se odmoris- nasmejao joj se,ali ona nije uzvratila vec je spustila pogled u kafu-Roberta... zeleo sam da ti se izvinim zbog mog ponasanja od jutrosc,nisam hteo da...
Roberta:Ja nisam kriva sto je tvoj tata ziv i preti da ce me ubiti–branila se-. Crying or Very sad
Diego:Ja to nisam rekao...- rekao je to podnuvsi joj lice da bi mogao da joj vivi oci koje su bile pune suza -.
Roberta:Ali mene okrivljujes za to.Pre neki dan pre nego sto si izasao iz bolnice bio si grozan prema meni i vise se nisi pojavljivao tamo,osecala sam se veoma usamljeno… Crying or Very sad Sad
Diego:Oprosti mi... - pokrivajuci lice rukama - nisam imao zelju da pricam ni sa kim, nije mi bilo lako saznati da mi je otac jos uvek ziv i da opet pokusava da mi unisti zivot uzimajuci mi ono sto najvise volim, naravno da ti nisi kriva..ali...Zasto mi to nisi rekla ranije, Roberta?
Roberta: Bas zbog toga,nisam znala kako ces to podneti...-pogledala je u Diega i videla ga kako je gleda i place-.
Diego: Ne zelim ponovo da te izgubim Roberta Crying or Very sad - ona ga je pomilovala po licu i zagrlila ga - necu dozvoliti da mi ponovo unisti zivot.

Roberta mu se osmehnula i pomazila ga.
Roberta: Ni ja...
Ostali su neko vreme zagrljeni.
Roberta: Dobro,idem kuci - ustala je pridrzavajuci se za Diega - istina je da mi nije bas dobro, a i ti ne izgledas bas dobro. Zasto ne podjes sa mnom pa da se odmorimo oboje?
Diego: Ne, ne mogu, mnogo sam izostao.
Roberta: Hajde...- priblizavajuci mu usne, bez da ga poljubi – Uostalom, ovde si ti sef, zar ne ?? Very Happy
Diego je pokusao da je poljubi ali ona se odvojila.
Roberta: Ne...– rekla je odvajajuci se od njega -.

Diegoje ostao miran, umiruci od zelje da polubi Robertu.
Roberta: Ako ne krenes sa mnom nema poljupca - nasmejala se-.
Diego: To je ucena, Roberta...

Nastavio je sa igrom, ludeo je sto nije mogao da je polubi, pratio ju je po kancelariji, uhvatio je za ruku i okrenuo je ka sebi.
Diego: A sad...– priblizavajuci joj usta-.

Ali kad je opet bio na nekoliko milimetara od njenih usta, ona se opet odvojila, Diego je imao ogromnu zelju da je poljubi kao nikada pre.

Roberta: Rekla sam ti ne ako ne dodjes kuci...- uputila se ka vratima-.
Ali Diego je bio brzi, uhvatio je za ruku i nezno je prislonio na zid. Polubio je strasno, sto Roberta naravno nije odbila.
Diego: U redu, idem sa tobom, ali nemoj nikad vise da mi radis ovo, izludjujes me Roberta - nasmejao se i ljubio je po usnama -.
On je nastavio da je ljubi po usnama i vratu. Odjednom, vrata su se otvorila...

EPIZODA 40

Odjednom, vrata su se otvorila, ali njih dvoje nisu primetili, tako da su nastavili da se ljube.
Sabrina: Eh, izvinite .. – odvratnim tonom –
Oni su se odvojili. Roberta se nasmejala, a Diego uozbiljio.
Sabrina: Ne razumem te, Diego. Kako mozes da budes sa njom i kako si mogao da je dovedes u diskografiju? Uprkos svemu sto ti je uradila svih ovih godina … kako si nisko pao, Diego. – sazaljevajucim tonom –
Roberta je posla da joj odgovori, ali se Diego isprecio.
Diego: Gore je ono sto si ti uradila Migelu, tako da si ti nisko pala. Sve sto ja radim, radim iz ljubavi, a ne iz interesa kao ti. Uostalom, ja sam ovde sef i mogu da dovedem koga hocu. Imas nesto da kazes? – ironicno –
Sabrina je htela da ga ubije pogledom. Roberta se nasmejala kada je videla kako je Diego branio.
Diego: Sta hoces, Sabrina?
Sabrina: Nista. Dosla sam da vidim da li si tu, posto nisi dolazio cele nedelje.
Diego: Imao sam licnih problema. I, ako ti ne smeta, idem kuci, jer me mnogo boli glava.

Sabrina je bila iznervirana. Diego i Roberta su izasli iz kancelarije i posli kuci.
Diego: Mrzim je!! Uvek se mesa u sve sto radim i cini sve samo da mi oduzme doskografiju!
Roberta: Ona je jedna beep, Diego… Hvala sto si me onako branio .. – odmakla se., On se nasmejao.
Diego joj se priblizio i snazno je poljubio.
Diego: Uvek cu te braniti.. I moju bebicu takodje – pipnuo je Robertin stomak i nasmejao se –

Proslo je 5 meseci. Sve je bilo prilicno dobro. Roberta je bila u sestom mesecu trudnoce i dosta se ugojila. Nosila je blizance – dve devojcice, sto je mnogo svidelo Diegu, kao i roberti. Njihova veza je bila mnogo slatka, bolja nego ikad. Gledali su kuce kako bi ziveli zajedno, ali jos uvek se nisu odlucili ni za jednu. Pablo je bio mnogo srecan. Sto se Leona tice, nije davao nikakce signale da je ziv, odkada se u vestima objavilo da ga traze. Roberta i Diego su mislili da se zbog toga ne javlja, ali da ce se pre ili kasnije pojaviti.No, bili su previse srecni da bi brinuli oko toga. I Doego i Roberta su nastavili da rade u diskografiji. I tamo su stvari isle dosta dobro, ali se Sabrina stalno mesala i smetala. Postoji jos jedna velika vest: Lupita se vraca i odlucili su da ponovo okupe RBD, ali kada Roberta rodi i kada se u potpunosti oporavi.

NASTAVAK
Bio je cetvrtak,Roberta je bila u svom stanu.Iako je isla na posao, Diego ju je slao kuci, jer je bila umorna zbog trudnoce, doktori su rekli da nije ostalo jos mnogo vremena do porodjaja. Za to vreme, Diego je bio u diskografskoj,imao je puno posla. Odjednom, zazvonio je Robertin mobilni, jer ga je zaboravila na stolu.

Diego: Da ?? Ko je ??
X: Covece Diego, koliko vremena!
Diego: Ko je to? - pokusao je da prepozna glas -.
X: Sta je bilo? Vise me ne prepoznajes, Diego?
Diego: Pa ne....
León: Kako si brzo zaboravio da sam ti ja dao sve sto imas!
Diego: Ti mi nisi dao nista!! - prepoznao ga je - jedino sto si uradio je to sto si mi unistio zoivot. Moze li se znati zasto si zvao Robertu?!
León: Zar se tako prica sa ocem?

Diego: Ti mi vise nisi otac !!
León: Hteo ili ne, imamo istu krv. A da, tvoj navodni sin je isti ko ku*** od Roberte.
Diego: Ne vredjaj Robertu!!!
León: Ai, Diego... Stvarno mislis da je tvoj sin? Roberta je spavala sa svima od kad je otisla iz Mexica, nisi primetio da te iskoriscava?
Diego: Lazljivce !!
León: Da sam na tvom mestu,pripazio bih... Cuvaj ih dobro...
Diego: Da se nisi usudio da se priblizis Roberti i Pablu, jer cu te ubiti!! - kad je to rekao spustio je slusalicu. Bio je besan i veoma ljut -.

EPIZODA 41

Posle poziva njegovog oca, ostao je kratko razmisljajuci. Pokusao je da zaboravi, ali, realno, bilo je tesko. Tako je prosao ceo dan. Posle je otisao u svoj stan jako zabrinut. Kada je stigao, seo je na fotelju

Roberta: Bb, nesto ti se desilo? – priblizi mu se i seda pored njega -
Diego: Nista, samo sam imao naporan dan sa mnogo posla – gledao je u oci i nezno je poljubi -.
Roberta: Sigurno? – nije bila bas zadovoljna Dijegovim odgovorom – ne pokusavas nista da sakrijes od mene, zar ne?
Diego: obecavam ti, moj zivote ... Ajde, ajmo da jedemo, umirem – ustao je i pomogao Roberti da ustane i ona - aj, svakog dana imas sve veci stomak – gledao je Robertin stomak i nasmejao se - imam osecaj kao da ce eksplodirati – smeje se -.
Roberta: Kako si lud! – smeje se i poljubi ga -.
Jeli su uz osmehe, zagrljaje i poljubce.
Roberta: ej, Dijego, idem da spavam, mnogo sam umorna – kada je zavrsila sa jelom -.
Diego: Dobro. Ja idem da potrazim Pabla, oticemo do parka i posle kod Mie kuci, posto moramo da pricao o RBD. Ti se odmori, ne brini se – poljubi je i Roberta je otisla da spava -.

Diego je dan proveo gledajuci televiziju da ide da ‘pokupi’ Pabla. Kada je dosao u skolu, sacekao je ispred vrata kao i uvek. Kada se zavrsilo, decica su izlazila, ali kako nije video Pabla, cekao je ispred vrata dok ne izadje. Svi su izasli, ali Pablo nije... Nije mu se uopste svidjala ova situacija, tako da je otisao do nastavnice.

Diego: Izvinite... da li je pablo izasao?
Uciteljica: Mislim ada jeste, izasao je medju prvima.
Diego: Pa, nema ga, ja ga nisam video da je izasao.
Uciteljica: Pa, ja sam ga videla da je izasao. Dobro, sacekajte trenutak, idem da vidim da nije negde po skoli – izlazi – odmah dolazim...
Diego: Dobro.
Izasao je na vrata i gledao na sve strane da bi video da nije ostao negde ovde. Ubrzo, video je nastavnicu.
Uciteljica: Ne, nije ovde. Pretpostavljam da nije mogao da ode daleko, pogledajte po ucionicama, zelite li da vam pomognem?
Diego: Da, hvala.

NASTAVAK:

Proveli su oko pola sata gledajuci po ucionicama.
Diego: ni traga... - zabrinut -.
Uciteljica: Ni ja ga nisam nasla, pitala sam i ljude okolo i ni oni ga nisu videli, Da nije neko iz porodice dosao po njega?
Diego: moguce... Idem da ga potrazim, hvala za sve.
Uciteljica: Molim vas, javite mi ako saznate nesto – dala mu je svoj broj telefona -.
Diego je otisao u auto. Uzeo je telefon, posao je da pozove Robertu,ali nije hteo da je brine, pa je pozvao Miu da vidi da nije ona ‘pokupila’ Pabla . Tako da je pozvao.
Diego: Mía, reci mi da je Pablo kod tebe! – odjednom, cim se ona javila -.
Mía: da li je kod mene Pablo? – nista nije razumela -.
Diego: Jesi ti isla po Pabla? Odgovori mi!! – bio je jako uznemiren -.
Mía: ne...
Diego: ¡¡beep, beep!! ¡¡Do djavola!!
Mía: ali smiri se, ali... zasto me pitas to? Sta se desilo sa Pablom?
Diego: Pa, isao sam da ga pokupim u skoli i nije bio tamo...
Mía: Kako nije bio tamo?!
Diego: Ne!! Trazili smo ga po ucionicama, ali ga niko nije video.
Mía: Smiri se, mozda je otisao da se malo proseta...
Diego: Mía, zaboga!! Ima 6 godina!! Kako moze da ode sam!!
Mía: Ne znam... ali... Gde bi mogao da bude?
Diego: Ne znam, ali pomozi mi, Mía! Molim te, ne govori nista Roberti, ne zelim da brine.
Mía: dobro... Kako zelis da ti pomognem?
Diego: Ne znam... trazi ga po bolicama, klinikama, pekarama... ¡¡Ne znam!!
Mía: Dobro, ne bini se, pomocicu ti. Javi mi ako saznas nesto, molim te.
Diego: Dobro – prekinuo je i nastavio potragu -.

Diego je proveo celo posle podne na ulicama oko skole sa autom, ali nije bilo ni traga. Pitao je razne osobe, ali niko ga nije video i Diego se sada bas, bas uznemirio. Pozvao je Miu, ali je ona bila iste srece – nista nije pronasla.

U medjuvremenu, Roberta se probudila posle nekog vremena i provela je celo posle podne sa Diegovom gitarom smisljajuci nove pesme za RBD. Ali, kada je obratila paznju na sat, vec je bilo dosta kasno, a oni jos nisu dosli. Ali, mislila je da su se zadrzali kod Mije, kao i uvek, oni su mogli da pricaju satima.Ali, proslo je i deset sati uvecei nije bilo ni traga od njih.

Diego i Mía su bili na ulici. Jos uvek su trazili Pabla, ali se nije pojavljivao.

Diego: NE znam sta vise da radim!! – stajao je na ulici, skoro placuci od brige -.

Mía: Najbolje bi bilo da odemo u policiju i da prijavimo, Diego.

Diego: Da, to ce biti najbolje - iznenada, zazvonio mu je moblilni - uff... Roberta je... – pogledao je miju – Sta da joj kazaem?
Mía: Ispricaj joj. Mora da zna.
Diego: Ali, ona ce umreti kada sazna...
Mía: Ali, ne znam da li mozes da krijes...
Diego: Da... –javio se - Cao..
Roberta: Zdravo, bb, gde ste?
Diego: Roberta... slusaj me...
Roberta (prekida ga): pripremila sam prelepu veceru!
Diego: Ro...
Roberta (ponovo ga prekida): Jos dugo cete se zadrzati? Posto...
Diego (prekida je): ‘oces li me saslusati jednom??!! Pablo je nestao!!! - vice -.

Epizoda 42

Roberta: Kako je nestao??!! Jesi ga trazio??!! Jesi ti poludeo??!! - vice -.
Diego:Da, Roberta... Isao sam ponjega i vec je bio izasao... proveo sam celo posle podne trazeci ga.
Roberta: Nemoguce!! Ali gde je otisao?! - zabrinuta -.
Robertine oci su bile pune suza. Iznenada, osetila je vrtoglavicu.
Roberta: Nista mu se nije desilo... zar ne? - placuci. Diego je primetio -.
Diego: ne, sigurno mu se nista nije desilo. Ljubavi... sigurno je dobro. Slusaj me, sada idem u policiju da prijavim nestanak.
Roberta: Ja idem u bolnice.
Diego: Ne, bolje je da ostanes kod kuce. To je najbolje zbog tvoje situacije, bb.
Roberta: Ne, ja zelim da idem, ne mogu ostati skrstenih ruku.
Diego: Dobro... – nije bas zadovoljan – Ali ne ides sama, ok?
Roberta: Dobeo, zvacu Luhan.
Diego: Javi ako saznas nesto. Ne brini, nacemo ga...
Roberta: A ako gane nadjemo...?
Diego (nadao se): Naravno da cemo ga naci, ljubavi... - odlucno, da bi je smirio, iako on nije bio skroz siguran u ono sto je rekao - Bb, ne brini...
Roberta: Dobro... - placuci -.
Diego: Mnogo te volim... – rekao je uznemireno -.
Roberta; i ja tebe...

Diego je otisao u policiju da prijavi, ali kao i uvek nije proslo 24h od nestanka. Nisu mogli nista vise.. Nisu znali sta da rade, uostalom, policija nije mogla nista. Posli su da traze pomoc. To im je jedino preostalo, ali svakog casa su bili sve vise uznemireni. Iako je Mia pokusavala da ga ohrabri, briga je u potpunosti obuzela Diega.

Roberta je zvala Luhan i njih dve su otisle po bolnicama, ali nije bilo ni traga....

Diego i Mía su bili razocarani ispred vrata policije kada su stigle Roberta i Luhan. Sele su u cekaonicu. Diego je drzao ruke na glavi.

Diego: Gde bi mogao da bude...?
Mía: Ne znam gde bi jedno dete, tako malo, moglo da ode samo...
Diego se trgnuo i promenio izraz lica.
Diego: A sta ako nije otisao sam?
Mía: Sta hoces da kazes? Da ga je neko odveo?
Diego: Slusaj me... Sada ces zvati Robertu i oticicete kod tebe kuci, a ja idem da ga trazim okolo...

Diego je video kako se Roberta i Luhan priblizavaju. Roberta je bila zabrinuta. Cim ju je video, Diego je zagrlio i Roberta ga je gledala u zagrljaju placuci. Ni Mia, ni Luhan nista nisu govorili samo su gledale.

Diego: Sutra cemo da prijavimo, posto danas mismo mogli. Mora da prodje 24h.. nista.. Ljubavi, bice dobro sigurno ..
Diego je pogledao Miju. On nije zeleo da kaze roberti da sumnja da ga je neko kidnapovao. Mia je videla njegovo lice i nista nije rekla.

NASTAVAK:

Roberta: Ali, gde moze da bude...? ne razumem... – jos uvek place -.
Diego: ne brini se, naci cemo ga... Ti idi sa Mijom, a ja cu ga traziti celu noc.
Roberta: Ne! Hocu da idem sa tobom!!
Diego: Ne. Ti ostaje sa Mojom. Mnogo si slaba da bi provela celu noc ovde.
Roberta: Ne pada mi na pamet da sedim skrstenih ruku
Diego: Molimte, Roberta... To nije dobro za tebe...
Mía: Roberta... Diego ima pravo. Ajde sa mnom.... - prilazeci -.
Roberta: Necu ici nigde!! – izmicuci se-.
Diego: Roberta... molim te... idi sa Mojom. Ja ti obecavam da cu dovesti Pabla.....
Roberta: ALi, to je moje dete!!! - vice -.
Diego: I moje je takodje!!! – vice i on – Dosta, Roberta... Ne zelim da se svadjamo, molim te. Razumem da zelis da ga trazis, ali ti govorim za tvoje dobro... Molim te, ostani sa Mijom.... - odlucno -.

Roberta ga je pogledala, i iako nije zelela, nije zelela da se raspravlja sa Diegom. Potvrdila mu je glavom i Diego je nezno poljubio.

Diego: Ostavi mi tvoj mobilni, postoje na mom prazna baterija. Zvacu na Mijin mobilni.

Roberta je izvadila mobilni i dala mu ga. Diego se priblizio i pogledao je sa ocima ispunjenim suzama.
Diego: Videces da ce se sve zavrsiti dobro... – ponovo je poljubio -.
Roberta i Mia su otisle.
Luhán: Sta mislis da uradis?
Diego (pogledao je): ispricacu ti, ali obecaj da neces ispricati Roberti. Jesi me cula?
Luhán: da... Sta je bilo?
Diego: Mislim da Pablo nije sam, mislim da ga je oteo moj tata.
Luján: Moguce... Ali, kako ces ga naci? Ne znamo nista o njemu.
Diego: … znam! Danas je Roberta ostavila mobilni u mojoj kancelariji. Zvao je moj tata i ja sam se javio. Tako da, trebalo bi da je ostao broj sa kog je zvaom.
Luján: Zovi!!

Diego je gledao u poslednje primljene pozive. Na srecu, nasao je broj i pozvao.

León: Ej, Roberta, imam jedan pokloncic.
Diego: Nije Roberta. Mozes li mi reci gde je Pablo?
León: Ej, Diegito, vec sam ti nedostajao?
Diego: Gde je Pablo?!
León: Toliko te zanima to deriste?
Diego: Da. Ja nisam kao ti. Nikada te nisam zanimao, ja nisam kao ti, ¿me mozes li mi reci gde je Pablo?
León: ne brini, on je dobro, samo je doslo da male promene...
Diego: Sta zelis?
León: Malo para.
Diego: koliko?
León: jedan milion peseta.
Diego: jesi ti poludeo??!!
León: Onda ti necu reci gde je.
Diego: Dobro...
León: nacicemo se za pola sata kod nase stare kuce – prekinuo je -.

Diego i Luján su otisli da traze novac u kasi u Diegovoj firmi, i kada su nasli, otisli su na dogovoreno mesto, ali nisu pronasli nikoga. Iznenada, pojavila se jedna osoba, ali jos uvek nisu mogli da ga vide.
León: pare.
Diego: Ovde su, ali prvo mi reci gde je Pablo.
León: Tamo, u kuci. Daj mi pare - Diego je podigao ruku i otkrio Leonovo lice -.

Napokon ga je video. Bio je mnogo drugaciji, mnogo stariji.. Dao mu je pare i Leon je izasao trceci niz ulicu. Diego je ostao gledajuci. Luhan je posla da udje u kucu i on je pratio. Vrata su bila otvorena i usli su. Kuca je bila prljav i osecala se na starost, sa mnogo prasine. Pronasli su Pabla kako lezi na podu onesvescen. Pokusali su da ga probude, ali nije odgovarao. Zvali su jednu ambulantu i u odveli su ga u bolnicu. Brzo su pozvali i Robrtu i Miju.

Diego: Ne mogu da verujem koliko daleko je otisao moj tata... – sedeo je na jedno stolicii u cekaonici cekajuci da dodje doktor. Stavio je rke na lice- Pablo nije dobro izgledao...
Luhán: Bice dobro...
Diego: Ali nije odgovarao, ne znam... Moram da vidim kako je…. Nije reagovao ... - zabrinut. Oci su mu bile pune bola-.

U tom trenutku stigle su Mia i Roberta.

Roberta: Diego, kako je?? Reci mi da je dobro!! - ocajna -.
Diego: Nista ne znamo... - Roberta je primetila da je Diego zabrinut -.
Roberta: Ali kako si ga nasao?? Ne znam, reci mi nesto!! – Diego je posao da joj odgovori, ali je dosao doktor -.
Diego: kako je?!
Roberta: Recite mi da je dobro... – Doktor nije imao bas veselo lice-.
Doktor: Dobro... Dobio je jedan snazan udarac u glavu i mao je jednu tesku povredu… uradili smo sve sto smo mogli, ali nije mogao da izdrzi. Nije preziveo .. mnogo mi je zao …

EPIZODA 43

Roberta je je stavila ruke na usta ne prestajuci da place. Diegu su se otvorile oci,pune suza,nije reagovao,skamenio se,nije mogao da veruje... Mía je pocela da place kao i Luhan. Luján je uhvatila Robertu za ruku pokusavajuci da joj da podrsku na neki nacin. Míaje sela na fotelju placuci. Doktor je vec otisao.

Roberta: Ne moze biti...Ne moze biti... – ocajna – umro je...

Luján je zagrlila Robertu, ostajuci tako nekoliko sekundi. Diego je jos uvek stajao bez reagovanja , dok su mu iz ociju lile suze...Posle, otisao je do Roberte i Luhan koje su jos uvek bile zagrljene, pomilovao je Roberti lice ne prestajuci da place, ona je otvorila oci.Roberta se odvojila od Luhan i ocajna zagrlila je Diega svom snagom. Diego je takodje zagrlio jako. Skrivali su lice u ramenima, ne suzdrzavajuci suze. U tom trenutku, reci su bile suvisne, jedino sto su hteli da osete bila je podrska jedno drugom. Vise od 10 minuta su bili zagrljeni placuci. Roberta se odvojila u trenutku kad je doctor prosao tuda.

Roberta (puna suza,drzeci Diega za ruku): Hocu da ga vidim...
Doctor: Ja vam to ne savetujem...
Roberta: Molim vas... – preklinjala ga je pustajuci suzu-.
Doctor: U redu...
Diego: Hocu I ja da udjem... – sa ocima punih suza -.
Roberta: Ne. Pusti me da udjem sama,molim te...
Diego: OK... – stisnuo joj ruku i poljubio je u celo-.

Roberta je usla, Diego je stavio ruke na lice,pokrivajuci ga i plakajuci. Otisao je do stolica gde su sedele Mia i Luhan, koje su jos uvek plakale ali malo smirenije.
Diego: Kunem se da cu ga ubiti!!! Ubicu ga!! – pretecim tonom i pun besa-.

Diego je sutnuo stolicu. Videvsi to, Mia i Luhan su dotrcale do njega da ga odvoje od stolice i pokusaju da ga smire.
Mía: Ko je drzao Pabla? – nije htela da pita,pogotowu ne pred Robertom, ali bez mnogo razmisljanja ipak je pitala -
Diego: Moj otac- lice mu je bilo puno besa -.

Mía se iznenadila. Htela je jos da pita, ali videvsi Diegovo lice, odlucila je da to ne radi.
Diego: Ako moze da se nazove mojim ocem...Kunem ti se da cu ga naci i ubiti, ne zanima me sta ce se desiti sa mnom, ubicu ga!! Necu se smiriti dok taj ku***n sin ne bude mrtav – stao je na trenutak razmisljajuci – o ovome ni jednu rec Roberti – pretecim tonom -.

Mia i Luhan su se uplasile.

Za to vreme,Roberta je bila u Sali gde se nalazio Pablo. Kad ga je videla,pukla je i pocela da place,nije mogla nista da kaze. Priblizila mu se, pomazila gap o glavi i stegla mu rukicu.
Roberta: Toliko te volim,moj zivote... – poljubila ga je u cello dok su joj suze padale – nikad to nemoj da zaboravis...

Bila je tamo vise od cetvrtine sata, samo gledajuci ga i govoreci mu sve sto u zivotu nije mogle da mu kaze.Posle je usao Diego i Roberta ga je ostavila da moze da se oprosti nasamo.

Sledece 2 nedelje su bile najgore u njihovim zivotima. Roberta nije izlazila iz kuce, provodila je ceo dan u pidzami i nije jela iako je Diego pokusao da je natera,jer je bila trudna i to je bilo op[asno za devojcice. Nije ni spavala. Njen izgled je bio unisten. Diego nije isao da radi te 2 nedelje, njegovo nepomicno stanje je bilo vrlo slicno Robertinom, ali ga je uhvatila osveta da ubije svog oca. Unajmio je detektiva dag a pronadje. Bio je spreman dag a ubeje na mareci za posledice, sto se Mii I Luhan nie svidelo. Roberta nije znala nista o tome, a nisu ni pomisljali da joj kazu.

3 nedelje, Diego je odlucio da ode na posao,da bi povratio svoj normalan zivot, iako je znao da nece biti isto, ni da on nece biti isti, moram je to prevazici. Roberta je ostala kuci, jer je Diego nije hteo siliti da ide da radi. Veza izedju njih se dosta pogorsala, i umesto da se zblize zbog ove situacije, oni su se udaljili, nisu pricali, a kad i jesu, bila je to samo vika. Uostalom, Robertaje bilo dosta da je Diego tera da jede ili spava. Otisla je u stan ispod, sto se Diegu uopste nije svidelo, ali nije mogao da je zadrzi, posebno zbog njenog karaktera. Bilo je jasno da ne prolaze krzo dobar trenutak, i zbog toga, Diego ju je pustio da ostane u svom stanu.

Jednog dana, Diego je bio u kancelariji gledajuci neke papire. Odjednom,zvali su ga na mobilni.

Diego: Da? – tihog glasa-.
Luján: Cao Diego.Ja sam..Luhan…kako si ??
Diego: Kako hoces da budem?! - ljutito -.
Luján: Oprosti mi...nisam zelela...
Diego (prekinuo je): Oprosti ti meni...Uopste nisam dobro,I jos Roberta…
Luján (prekinula ga je): Bas zbog nje te i zovem...
Diego: Molim te,reci mi da joj se nije nista desilo..
Luján: Pa ne znam...Zovem je na mobilni ali nece da se javi, ali... ¿zar ti nisi ziveo sa njom?
Diego: Ne...Neki dan je pokupila svoje stvari I otisla..
Luján: Ali kako si dopustio da ode?! Moze da pocini bilo kakvu ludost!!
Diego: Mislis da ja to ne znam?! Svaki dan se svadjamo, pre neki dan sam otisao u kupovinu,kad sam se vratio nje nije bilo.Otisao sam dole do stana, pokusao sam da je ubedim da mi otvori,ali mi je rekal da nema snage da prica sa mnom i da hoce da bude sama.
Luján: Unistena je !!...
Diego: Slusaj me... Sad cu da odem do dole, sa kopijom kljuceva koju imam,uci cu i posle te zovem da ti kazem kako je. Vazi ?
Luján: U redu.

Diego je izasao trceci do njegove kuce, uzeo je kopiju kljuceva od Robertinog stana, sisao I otvorio vrata...
Diego: Roberta!!!

EPIZODA 44

Roberta je bila na sofi da jakim bolom. Drzala je ruku na stomaku. Diego joj je prisao i video je jednu malu baricu na podu. Pukao joj je vodenjak.

Diego: Ljubavi … Ne brini odmah idemo u bolnicu. – podigao ju je i drzao u rukama – Dugo vremena se osecas ovako?
Roberta: Ne.. jedno 5 minuta ..
Diego: Zasto se nisi javila kad sam te zvao??
Roberta: Htela sam…-osetila je jak bol - …. da se javim … ali nisam mogla … moj porodjaj je poceo …
Diego: Ne brini . Videces da ce se sve dobro zavrsiti … - poljubi je u obreaz -.

Diego je odveo do auta. U medjuvremenu, Rberta je spustila svoju glavu na Diegovo rame jer je mnogo bolelo i pustila je jedan jauk kada je Diego smestio na sedista auta…

Roberta: Mnogo me boli!!
Diego:Evo stizemo .. – vozio je brze nego ikad kroz ulice Mexica –

Posle 20 minuta, Roberta je bila u Sali za porodjaj. Osecala je jake bolove i morala je da jauce…
Sestra: Jos malo, jos malo .. izlazi prva!
Roberta: NE mogu…!!! – vice … -.

Roberta je stisla Diegovu ruku svom snagom da je Diego nije ni osecao. Ali, koncentrisao se na porodjaj.

Diego: Ajde, ti to mozes..
Sestra: Jos samo malo .. Jos samo jednom …
Roberta vice … Napokon, jedna devojcica je izasla.

Sestra : Super. Evo je prva.
Priblizila im je bebu. Diego se malo ustao da je bolje vidi.
Diego: prelepa je.. – uhvatile su ga emocije. Pogledao je Robertu, ali ona je jos uvek osecala bol zbog porodjaja.. – super, ljubavi.. Ovo si super uradila .. – nezno ju je poljubio. -.

Doktor: Super.. Sad moras jos da guras da bi izasla druga… Ako dodje do komplikacija, moracemo da uradimo carski rez.

NASTAVAK:

5 minuta posle, izasla je i druga devojcica. Okupali su bebe i odneli ih u inkubator zato sto su rodjene dva meseca pre vremena. Diego je cekao ispred dok Robertu smesta u jednu sobu. Kada je Diego mogao da udje, Roberta je spavala, tako da je ostavio da se odmori. Otisao je da vidi devojcice, ali ga nisu pustili da udje jer su bile u inkubatoru, ali je mogao da ih vidi kroz staklo. Bile su lepe. … Stajao je razmisljajuci o tome kako bi Pablo bio srecan da moze da ih upozna… Rastuzio se … U tom trenutku, doktor je prolazio tuda..
Diego: Doktore, koliko vremena devojcice treba da budu ovde??
Doktor: Dok ne dobiju svu potrebnu negu.. Verovatno jedno 3 nedelje, ali nije sigurno…

Diego je osetio zelju da drzi devojcice u rukama, da ih hrani… Otisao je da vidi da li se Roberta probudila. Usao je u sobu. Roberta je sedela na krevetu i oci su joj bile jako crvene zbog plakanja. Diego joj je prisao i kada joj je video oci, zabrinuo se…
Diego: Roberta.. sta ti je? – pokusao je da joj podigne glavu, ali se ona opirala -.
Roberta: Nista .. – krijuci se – Mozes da me ostavis samu, molim te??
Diego: Kako nista? Plakala si!!
Roberta: Sta te briga …!!!
Diego: Roberta .. Znam da si lose zbog Pabla .. – kada je pomenuo decaka, Roberta je ostila veliku tugu i bol – i ja sam se osecao mnogo lose .. – tuznim glasom
Ovo je bio prvi puta da Diego prica sa Robertom o ovome.
Diego: Ali, jednog dana ces morati da prihvatis…
Roberta: Ne zelim da pricam o tome .. – tuznim glasom –
Diego: Dobro.. – razumeo je – ali, hocu da znas da cu uvek biti tu, na tvojoj strani – ona ga jos uvek nije pogledala i on je poljubio u glavu –mnogo te volim ..
Neko vreme su cutali .. Osecali su se vrlo neprijatno ..
Diego: Isao sam da vidim devojcice. Mnogo su lepe. Jos uvek im nismo dali imena … - da bi prekinuo ovu neprijatnu tisinu – Koja se imena tebi svidjaju??
Roberta: Svejedno mi je – nije ga ni pogledala. Proradila je ona druga strana Diega..
Diego: Kako ti je svejedno?? – iznenadjen kada je cuo njen odgovor -.
Roberta: Ti izaberi imena, meni je svejedno ..
Diego: Roberta .. To su nase cerke .. Sta ti je??
Roberta mu nista nije odgovarala i konacno, usudila se da ga pogleda…
Roberta: Diego .. ne bi trebalo da ih zadrzimo .. Nemam snage da ih odgajam. Diego, dacu ih na usvajanje ..

Epizoda 45

Diego: Da se nisi usudila!!! Jesi ti poludela?? Necu ti dozvoliti!! – mnogo se iznervirao -.
Roberta: Ali, ja ne mogu da ih odgajam .. Nemam snage ..
Diego : Roberta, ali, sta pricas ?? Sama si odgajaala Pabla ! Kako ne mozes njih?
Roberta: Zasto bih? Reci mi zasto!?! Da bi zavrsile kao Pablo?!?! – sa velikim bolom -.
Diego je cekao da vidi dokle ce ici Roberta – ne mogu da se smejem sa njim da bi ih posle izgubila. Ne zelim da se to ponovo desi, Diego. – place -.
Roberta se plasila da izgubi devojcice kao sto je izgubila Pabla. Na jedan nacin, osecala se krivom, iako nije imala razloga da se tako oseca. Diego je primetio da je Roberta tuzna. Tuzan sto je vidi takvu, priblizio joj se, podigao joj glavu, seo kraj nje i Roberta je pocela da place. Diego nije mogao da joj zaustavi suze. Njih dvoje su prolazili kroz jako teske dane.
Diego: Roberta, ne razumem te.. Ne mozemo da ih damo na usvajanje .. Ako hoces, ja cu se pobrinuti o tome da ih cuvam i pretpostavljam da ces ih ti, malo po malo, prihvatiti. Roberta, samo ti je potrebno amlo vremena, ali molim te, nemoj da ih das na usvajanje…
Roberta nije mogla da odgovori. Plakala je i nije bilo sanse da otvori usta. Tako d aje, jednostavno, potvrdila glavom. Diego se nasmejao i nezno je poljubio.
Diego: Videces da ce sve biti dobro. Kunem ti se .. – snazno je zagrlio..

Proslo je mesec dana. Napokon, devojcice su izasle iz inkubatora. Diego im je dao imena: Rocio i Karolina. Kada su devojcice dosle kuci, Roberta je pocela cudno da se ponasa ne zeleci da ih drzi u rukama ili da ih presvuce. Diego je bio ocajan. Jedina osoba koja se brinula o devojcicama, bio je on. Iako nije znao mnogo o cuvanju i odgajanju dece, morao je da skupi svu snagu i da nauci. Roberta je zelela da ode da zivi u svom stanu, da ne bi gledala devojcice. .. Provodila je ceo dan u stanu gledajuci televizor, uvek lose raspolozena.. Nigde nije isla, i prakticno, nista nije ni jela. Diegu se nije svidjala ova situacija. On se brinuo o devojcicama, dok je Roberta stalno bila u stanu dole i plakala.

Diego nije nista drugo mogao nego da je pusti da ode. Bilo je jasno da je Roberta prolazila kroz veliku depresiju, a on vise nije znao sta da radi. Prisilio ju je da zivi sa Luján, i iako su je svi terali, nisu uspeli da urade nista, i Roberta je uspela da pobegde zatvarajuci se u stan ispod. Svi su se brinuli za nju, a to, je Robertu mnogo nerviralo, pogotovu Diego, koji je imao kljuceve od stana, pa je ulazio kad je hteo, nervirajuci tako Robertu. Veza izmedju njih dvoje, se vise nije ni mogla nazvati vezom dva para, jasno receno. Diego je uvek pokusavao da je zagrli, da joj polubac i utesi je, ali ona je bila hladna, sto je Diegu smetalo sve vise. Nije jos mnogo mogao to da podnosi.

Sto se tice njegovog oca , detektiv nije mnogo otkrio o njemu, ali ono sto je bilo jasno, je da je njegov otac bio u Méxicu. Prikupljali su svaki dan sve vise informacija, kad bi ga nasli,ponovo bi ga smestili u zatvor, ali je Diego jos uvek imao zelju za osvetom.

Diego je ostavio bliznakinje kod Alme, kao i svaki dan dok je on isao da radi, jer je Roberta odbijala da ih cuva. Uostalom, taj dan je radio popodne i pre nego sto je otisao da ih pokupi, otisao je do Robertinog stana da je vidi, i na neki nacin, kontrlolise.

Bilo je 9 uvece. Usao je u stan, ali je vladala tisina koja mu se nije svidela. Pregledao je celu kucu, ali Roberti nije bilo traga. Gde je mogla da ode? Tako da je, ocajan, izasao na ulicu da je trazi. Vec je bila noc. Setao je ulicama Méxica, ali to je bilo kao traziti iglu u plastu sena. Usao je u jedan bar, i pogledao, ali kako je predpostavio da nije tu, nastavio je da je trazi. Dosao je u jednu diskotecu. iako nije bio siguran da ce je tamo naci, gledao je unaokolo, bilo je mnogo ljudi...Odjednom, kod bara, bio je jedan par koji se ljubio...ostao je ukocen...uopste mu se nije svidelo sta je video...

EPIZODA 46

Diego: Roberta... – bio je besan -.

Roberta je bila kod bara diskoteke,ljubila se sa nekim momkom otprilike njenih godina.Diego nije mogao da veruje sta vidi...paralizovao se...Sa besom u ocima, u nagonu, otisao je do para. Priblizio se Roberti i uhvatio je za lakat, nasilno je odvajajuci od momka.
Diego: Roberta, sta to radis?! – vikao je -.

Stezao je za ruku. Ljudi su ih gledali.
Roberta (smejuci se): Dieguito...!!

Roberta se smejala, sto je Diegu jos vise smetalo, ali uskoro je shvatio o cemu se radi.
Roberta: Ne...! Nije kao sto.... izgleda...!! – pokusavala je da odrzi ravnotezu smejuci se - Uff...Koja vrtoglavica...! – pridrzavajuci se - Hajde... da... igramo... Diego...!! – zagrilia ga je -.
Diego: Pijana si, Roberta... – jos uvek sa besom na licu i u glasu -.
Roberta: Ne...!! – podigla je prst ispred Diegovog nosa - Ja... nisam... pijana......!! Mogu da igram savrseno...!! Pogledaj...!!

Pokusala je da se pokrene, ali noge su je sprecile, tako da je pala. Diego je podigao stavljajuci jednu njegovu ruku na njen wrat, a drugu na struk.
Diego: Necemo da igramo, idemo kuci – pokupio je. Skoro vucuci je izveo iz diskoteke -.
Roberta: Ne...!! Ja... hocu... da... ostanem...!! – pokusava da se izvuce -.
Diego: Rekao sam ti da NE! – postao je nasilan. Vec su izasli iz lokala -.
Roberta: Obozavam kad se naljutis...!! Tako si privlacan...

Diegojoj je uputio smrtni pogled. Ne njegovo iznenadjenje, Roberta mu se priblizavala, pokusavajuci da ga poljubi, ali on je, mogo ljut, uspeo da je odvoji.
Roberta: Ti si genije, Diego...!!

Roberta je pocela da ljubi vrat Diego. Nije ni primetio da mu je otkopcavala kosulju. Diega je ova situacija sve vise cinila nervoznim, jer su bili na sred ulice, hodajuci do njihove kuce. Roberta polu pijana, se muvala sa nekim tipom, a sad je Diega htela da ‘pojede’ poljupcima. Odjednom, iz svojih misli, vratio se u stvarnost. Roberta ga je dodirivala rukom po grudima dolazeci do struka, taman da ga otkopca. Ali Diego ju je brzo odvojio.
Diego: Sta radis?! – veoma ljut – Upravo si se muvala sa drugim!! I sad hoces da spavas sa mnom!! Sta hoces, Roberta?!
Roberta: Hajde, Diego...hocu da vodim ljubav sa tobom... – skinula je maicu,ostajuci u brusu. Svom snagom se uhvatila za Diegov vrat-.

Diego: Ali sta radis ?!?!?!

Roberta je bila u brusu na sred ulice. Bili su na ulazu u zgradu, tako da je, Diego samo morao da otvori vrata i udje sa njom polu obucenom
Diego: NE mislim da radim nista sa tobo , jesi me cula?!!??

Usli su u lift. Roberta je pokusala da skine svoju odecu, ali Diego je sprecio. Ona je nastavila dag a grli i ljubi po vratu, usnama i usima. Napokon, stigli su kuci. Roberta je pijana pokusavala da skine svu odecu, govoreci veoma senzualne i eroticne stvari. Diego je nastavio da se odvaja od nje, sa besom na licu. Kad su konacno usli, Roberta se odvojila od Diega, stala je ispred njega I nastavila da se skida. Diegu je vec bilo dosta.
Diego: Necu voditi ljubav sa tobom!!! Ni sad, ni nikad!!! – vicuci veoma ozbiljnim i ostrim tonom -.

Roberta je stajala tako i gledala ga, i za nekoliko sekundi, je pocela nekontrolisano da place.Presla je iz smeha u plac za samo nekoliko sekundi. Diego, iako besan zbog toga sto je video Robertu kako se ljubi sa drugim, gledajuci je pijanu i ovakvu, ga je bolelo.Uprkos tome sto je Roberta bila pod uticajem alkohola, ono sto je osetio kad je video Robertu sa onim likom, ga je slomilo. Hiljadu nozeva su mu se zaboli u srce.
Roberta: Nikad me nisi voleo, Diego...! Uvek sam ti bila kao lutka...! – placuci – Moj zivot je katastrofa!! Moj decak je otisao...moj sin!! – to su bile njene poslednje reci pre nego syo se bacila na sofu i pocela da place - Pablo...Volim te!! Volim te!!

EPIZODA 46 (2 deo)

Diego je posmatrao scenu. Nikad nije video Robertu takvu, cak ni posle Pablove smrti.Uostalom, nikad je nije video pijanu, jer ona nije pila. Diego se priblizio Roberti i pomazio je po kosi. Bila je unistena, povredjena...Posle je zaspala. Diego je odveo u krevet i pustio je da se odmori. On se bacio na sofu, gde je pre neki sekund bila Roberta. Ne mozeci to da spreci, poceo je da place. Nije podnosio da je vidi takvu,unistenu,slomljenu...Radila je nesto, sto nikad nije ranije, kao opijanje. Promenila se...nije pricala...nije dopustala nikome da joj se priblizi... Odjednom, zazvonio je telefon, bila je Alma.
Alma: Diego, ne dolazis da pokupis devojcice?
Diego: Mozes lid a ih cuvas veceras...? Roberta se ne oseca bas dobro... – tuznim glasom. Primecivalo se da je plakao -.
Alma: U redu.Sta joj se desilo? Jesi dobro, Diego?
Diego: Da,sve je u redu... – pokusao je da sakrije-.
Alma: Ne verujem ti. Mene ne mozes da lazes. Diego, sta se desilo sa Robertom?
Diego: Dobro...pobegla je od kuce i otisla u neku diskoteku...kad sam je nasao bila je potpuno pijana,i...ljubila se sa drugim...
Alma: Sta??!! To nije mogla da uradi moja Roberta!!!

Diego: Pa, istina je...
Alma: Diego, ne brini, znas kakva je ona...kad je lose, pravi svakakve gluposti, on ate mnogo voli...
Diego: Vidim...
Alma: Diego, bila je pijana...
Diego: Dobro, isto je...Sutra cu doci po bliznakinje, vazi?
Alma: Vazi...
Diego: Suta cu odvesti Robertu kod Luján, da bi je dobro pazila.
Alma: U redu. Ako ti nesto zatreba, zovi me. Vidimo se...Reci mojoj Roberti da je mnogo volim...
Diego: OK... bye...
Alma: Bye.

Diego je pozvao Luján i rekao joj sve. Takodje je rekao d ace od sutra, Roberta ziveti sa njom, sto Luján nije smetalo.

Sledeceg jutra, Diego se probudio na sofi, gde je zaspao placuci...Poceo je da sprema dorucak. U tom trenutku, Roberta se pojavila u hodniku u bade mantilu zaleci se na bolove u glavi.
Roberta: Kako me boli glava...

Diego nije rekao nista. Nije je cak ni pogledao. Nastavio je da sprema dorucak.
Roberta: Sta ti radis ovde?

Diego je nije slusao i nastavio je sa svojim.
Roberta: Mozes li da mi odgovoris?! - ljutito -.
Diego: Spasavam te od tvog iznenadnog pijanstva!!! Ili se mozda ne secas?

Roberta: Ne secam se nicega. Samo das am otisal u neku diskoteku, i nista vise...
Diego: Bolje za tebe.
Roberta: Zasto to kazes?
Diego: Ni zbog cega – bio je veoma hladan, distanciran i ozbiljan-.
Roberta: Diego... sta ti je?
Diego: Hocas da znas sta mi je ?!??! Dosta mi je tvog ponasanja, tebe i svega!!!

Roberta nije razumela nista.
Roberta: O cemu pricas, Diego?
Diego: O tome da se nase zavrsilo i zauvek!!!

Epizoda 47

U pocetku Roberta nije nista rekla..
Roberta: Jos bolje, zato sto ovo nase nema nikakvog znacaja.
Roberta je otisla u drugi svet odkako je Pablo umro. Zaboravila je na sve: na Diega, na Luhan, na devojcice, na Almu .. Bila je neprepoznatljiva, ali ona to nikada nije primetila. Diegove reci su je vratile malo u stvarnost. Bolelo je to sto je cula.

Roberta: Dobro.. Ostavicemo ovo ovako..
Diego: Odlicno – bez reci je otisao u setnju -.

Kada je izasao, Diego se setio da treba da odveze Robertu kod Luhan. Razmisljao je da li da se vrati, ali nije imao dovoljno snage, tako da je nazvao Luhan i rekao joj da su raskinuli..
Luhan je dosla u Robertin stan oko 11 ujutru. Gotovo preteci joj, odvela ju je u svoju kucu
Roberta: Ali, sta ti mislis ko si?? Ne mozes da me nateras da zivim kod tebe!!
Luhan: Ja sam tvoja drugarica, i ne mogu da dozvolim da ostanes sama u stanu placuci!!
Roberta: Bas me briga..
Luhan je gledala sa velikom brigom..
Luhan : Uistunu .. – odlucnim tonom, ali je bila jako zabrinuta - … ne prepoznajem te .. Ti si druga Roberta.. Znas ?? Radi sta hoces. AK ohoces da ides, idi..ne mislim da te molim da ostanes…ali, jednog dana ces se pokajati zbog ovog sto radis…
Roberta : Sta ti znas …
Luhan : Da, to je istina. Meni nije umro sin, ali mi se desilo isto kada je umro Gaston. I sada se kajem kako sam se ponasala prema njemu.. Zar ne vidis, Roberta? Ostajes sama..Diegu je dosadilo da sam brine o devojcicama, ne govoris sa Almom, sa mnom takodje .. Dokle ces, Roberta??

Na jedan nacin, mislila je da ode da bi jasno sagledala stvari koje se desavaju, ali joj je trebalo vreme da bi sve zaboravila, tako da je, kao sto je i rekla, otisla .. U medjuvremenu, Luhan je ispratila pogledom dok je dosla do vrata njene kuce.. Bila je zabrinuta, ali je znala da ce napraviti samo gore ako je bude molila. Uzela je mobilni i sve ispricala Diegu.
Diego: Neka radi sta hoce .. Bas me briga.
Luhan : Ne govori tako.. Ne mozemo je sada ostaviti samu. Moze napraviti neku ludost !

NASTAVAK:

Diego : Luhan, ne mogu vise .. – u tom trenutku, zazvonio mu je telefon u kancelariji – moram da idem. Caos. Ljubim te.. … Da? Ko je?
Ivan (detrektiv): Zdravo, Diego, Ivan je .. Imam novosti. Mozes doci popodne kod mene da ti ispricam??
Diego: Dobro. Vidimo se poslepodne. – prekinuo je -.
Iznenada, otvorila su se vrata. Bila je Roberta.
Diego: Sta radis ovde?
Roberta: Ako se ne secas, ja radim ovde.
Diego: Dobro,.. Pa, mozes da pocnes da radis, ako ne zelis da te otpustim … - cvrstim tonom -.
Roberta: Ti mi pretis?
Diego: Samo ti kazem da radis kao i ostali, bez ikakvih privilegija.
Roberta: Idem da radim…
Diego: Tako .. A, da, Sledeci put dodji na vreme ili cu ti odbiti od plate.
Roberta ga je cudno pogledala I izasla iz kancelarije.
Roberta je celo jutro provela mnogo tuzna. Svaki put kad bi se svadjala sa Diegom, on bi je vredjao i obracao bi se na hladan nacin, a i ona je isto radila sa njim.
U podne, Roberta je otisla u svoj stan. Diego je otisao kod Ivana u kancelariju.
Ivan: Zdravo, Diego, sedi..
Diego: Zdravo.. Sta ste otkrili?
Ivan: Pregledao sam sve recune koje je imao u banci, i koje sada ima. Iznenadio me je jedan racun gde ima dosta novca, i naravno od tvog tate je, ali na drugo ime.
Diego: A kako znate da je njegov?
Ivan: Zato sto je bio zakljucan kad ase mislilo da je mrtav, i pojavile su se informacije iz skole…
Diego: …. Kako??
Ivan: Objasnicu: taj racun je bio racun gde je stavljao pare koje je trebao da daje skoli, ali ih nikada nije koristio, i iako je bio na drugo ime, tj. nije na ima Leon Bustamante, nije ga koristio.
Diego: Znaci, novac koji se nikada nije pojavio u skoli, nego na ovom racunu…
Ivan: Da.. i sada ih pazljivo koristi. I iako je ovo cudno, svih ovih 6 godina, svakog meseca, prebacivao je pare sa tog racuna na drugi..
Diego: A ciji je taj drugi racun?
Ivan (gleda po papirima) : Od jedne gospodjice koja se zove .. Natalia ..

Epizoda 48

Diego:...Kako? Nemoguce da je Natalia!!!
Ivan: Sta je bilo, Diego? Poznajes je?
Diego: Naravno da je poznajem! Bila je sa mnom pr.. NE moguce !! Moj otac je davao pare Nataliji… Ali zasto ??
Ivan : To ne znmo.. Ali, kazes da poznajes tu Nataliju?
Diego: Da…
Ivan: Dobro, mozemo da pocnemo odatle .. Znas li gde zivi, ili imas li ikakve informacije o njoj?
Diego: Ne, ali mislim da znam gde zivi …
Ivan: Mozes li mi dati adresu?
Diego (daje mu adresu(: javite mi, molim vas ..
Diego je izasao ramisljajuci. Zasto je njegov otac davao pare Nataliji? Sta je planirao? Ovo je bila jedna prica koja mu se uopste nije svidjala. Uostalom, sada se u njegovoj glavi pojavilo jos jedno pitanje: koji razlog je imala Natalija da kidnapuje Robertu? Iako mu Roberta to nikada nije objasnila, da li je ona imala nesto sa Leonom? SA svim ovim pitanjima u glavi i sa velikim opterecenjem, otisao je direktno kod Roberte u stan. Otvorio je vrata.

Roberta: Sta radis ovde? Osim sto moram da trpim tvoje lose raspolozenje na poslu, sad dolazis i u moj stan da mi naredjujes??
Diego: Ako ti se ne svidja, mozes da ides.. Nisam dosao da se svadjamo .. – usao je direktno u Robertin stan bez pitanja – moram da te pitam nesto mnogo vazno.
Roberta: Sta?
Diego: Kada te je Natalija otela, da li je obavljala neki razgovor sa mojim tatom?
Roberta (iznenadjena): Dobro.. da .. cula sam da je raazgovarala na mobilni sa nekim leonom, i naravno da je to taj Leon ..
Diego; I sta je rekla?
Roberta: Iskreno, ne secam se bas, ali ga je pitala kada dolazi, pretpostavljam da je hteo da me vidi…Ali, zasto me sada pitas to??
Diego: Dobro …- razmisljao je da li da joj kaze za detektiva – unajvio sam jednog detektiva da pronadje mog oca.
Roberta: Suepr. Daj Boze da ga stave u zatvor odakle nikad nije trebao da izadje ..
Diego: Da, daj, Boze ..

NASTAVAK:

Roberta: Pricamo o tvom ocu.. – promenilo joj se lice ioci su joj se napunile suzama – tvoj tata je imao veze sa Pablovom smrcu, zar ne? – pokusavajuci da ostane cvrsta -.
Ovo je bio prvi put da se Roberta usudila da prica o Pablu. Diego je iznenadjeno ogledao, ali je promuckao glavu. U njenom licu se video veliki bol. Nikad joj nije objasnio to sa njegovom smrcu, niti je misli0 ,ali je Roberta pretpostavljala. Roberta je spustila glavu i prekrila lice. Diego je naslonio na njegove grudi.
Diego: Kunem ti se da ce platiti za to sto je uradio.. Kunem ti se ..
Roberta je plakala ne njegovim grudima i podigla je glavu.
Roberta : Da … Diego…..Znam da u poslednje vreme nisam bila ja .. oprostimi za sve .. Ali , potrebno mi je vreme da bih sve zaboravila.. i mislim da ce nam dobro doci da neko vreme budemo razdvojeni…
Diego: Ako ti tako kazes .. Ali, hocu da znas, da ako ti nesto treba, ja cu ti pomoci .. Zajedno smo u ovome, ok? – nezno je poljubio -.
Roberta: Vazi ..
Diego: Moram da idem po devojcice. ‘oces sa mnom?
Roberta je promenila izraz lica.
Roberta: NE.. ne mogu .. moram da radim ..
Diego : Roberta, jednog dana ces ih morati prihvatiti. Nece im se desiti isto sto i Pablu ..
Roberta : Rekla sam ti da necu, Diego.. treba mi vremena ..
Diego: Pa, znas sta?? Dok ti koristis to tvoje potrebno vreme, propustas nesto divno, odgajanje tvojih cerki.. nasih cerki .. Nadam se da se neces pokajati za ovo sto radis, Roberta.
Rekavsi ovo, otisao je ostavljajuci Robertu da razmisli o njegoim recima. Osecala se ocajno, kao glupaca, kao najgora majka na svetu.. ali, svaki put kada bi im se priblizila, osecala je veliki bol i podsecale bi je na Pabla… nije mogla.. jedino sto je uradila – jednom ih je uzela u ruke, zaplakala, i ispustila ih najbrze sto je mogla. Ni sama nije znala sta je osecala. Jedino sto je znala, jeste da je mnogo boleo to da ih gleda.. Tokom mnogo godina, pablo je bio njeno jedino utociste, samo je on gurao napred i on je bio jedini koji je podsecao na Diega. Osecala se tako usamljeno tih 6 godina. Kada bi videla tu Pablovu plavu kosicu, jacala se… Jedino sto je radila, zivela je za njega…
Sada ga je izgubila, zauvek .. njeno dete…. I, iako je imala Diega, Luhan, Miju, Migela i Almu, jedan deo nje je otisao sa Pablovom smrcu i mnogo je boleo. .. Bolelo je kad bi videla devojcice. Zelela je da sa njima rasdi isto sto i sa pablom, ali kad bi ih uzela, izgledalo je kao da se njeno dete vratilo…
Sa velikim bolom i jednim saznanjem, otisla je da spava iako je bilo dosta rano. Bila je previse umorna zbog mnogo razmisljanja i prisecanja, i zbog toga sta ce od sada raditi sa svojim zivotom .. Mnogo dana je provela ne spavajuci ..
Diego je dosao kod Alme.
Diego: Zao mi je, ali morao sam nesto da obavim – cim je otvorio vrata –
Diego je uzeo devojcice i otisao dierktno u svoj stan. Bio je mnogo nervozan. Pokusavao je da otvori vrata sa devojcicama u jednoj rucu , a u drugoj je bila flasica, jedna kesa iz kupovine i kljucevi. Mnogo se unervozio. Nije mogao da otvori vrata, a devojcice nisu prestajale da placu.
Diego: Sad cemo, ljubavi .. shhh .. sad cemo ..
Iznenada, pogledao je u bravu i video je nesto sto mu se uopste nije svidjalo .. Otvorio je vrata ..
Diego: Ali, sta se ovde desilo???

Epizoda 49

Kuca je bila u potpunom haosu: stolice i sto razbacani, sve je bilo na podu, vaze razbijene…Diego je brzo otisao u sobu da vidi kako je tamo: krevet je bio slomljen sa nekom mrljom, milioni papira na podu … Diego je otisao do vrata sa gorcinom u ocima. Stavio je devojcice u krevertac, sa flasicama, dok su one jos uvek plakale.
Diego: Ubicu onog ko je ovo uradio… - ljut -.
Uzeo je jednu stolicu sa poda, stavio ruke na lice i cutao.. Bio je mnogo iznerviran, a bebice nisu prestajale da placu. Diego nije znao sta da radi, sedeo je ne znajuci sta ce. Uzeo je jednu od devojcica pokusacvajuci da je umiri, istovremeno pokusavajuci i sam da se smiri, i da svesno razmisli – polako. Devojcica je pocela da se smiruje, ali je druga i dalje plakala. Ostavio je onu sto je imao u rukama i uzeo drugu, stavio joj cuclu i ljuljao u rukama. Bio je mnogo nervozan i iznerviran. Prosetao je kroz stan sa devojcicom u rukama. Gledao je nered koji je ostavljan. Uzeo je mobilni, pozvao Ivana i sve mu ispricao. Ovaj mu je rekao da nazove policiju i posao je to da uradi, ali nije imao telefon. Jos nervozniji, ostavio je bebu u krevetac, i razmisljao, poceo je sve da vraca. Odjednom, setio se Roberte. Ona je mozda videla ko je to bio. Tako da je uzeo devojcice i otisao do Robertinog stana. Kada je stigao ispred vrata, cuo je Robertin glas. Vikala je. Sto je brze mogao, Diego je otvorio vrata sa svojim kljucem. I njen stan je bio u haosu, ali nije mnogo oberacao paznju na to.
Roberta (place i vice): pusti me……!! Pusti me....!!!
Zvuk je dopirao iz sobe. Nije mu se svidelo ono sto je video. Jedan covek koji je imao oko 30 godina bio je na Roberti, na krevetu. Covek joj je drzao ruke i glava mu je bila na njenim grudima. Ljubio ju je. Roberta je bila gotovo bez odece, samo u donjem vesu, ali taj covek joj je skidao i to. Roberta je pokusala da se izvuce, ali je bilo beskorisno.
Covek: Cuti, lepotice!! – vice -.
Udario ju je, ali bas u tom trenutku, Diego da je uhvatio. Covek je sakrio lice i Diego ga je udario.
Diego: Sta si to uradio, beep???!!!
Ponovo ga je udario. Covekje pao na pod i pokusao da ustane, ali ga je Diego nastavio udarati, sve dok se ovaj jadnik nije osetio potpuno bespomocnim.Roberta je jos uvek lezala na krevetu isto kao kad je i onaj bio na njoj. Plakala je toliko d ajoj j elice bilo skroz mokro! Kada je Diego video da ovaj ne odgovara, pogledao je Robertu. Pogledao joj je ka grudima i video jednu modricu. Kada je to video, hteo je da ubije ovoga, ali se pribrizio Roberti.
Diego: Roberta.. – tuznim glasoom -.
Kada je video da joj se priblizio, ona se odaljila i gledala ga plasljivim ocima i pocela da se pomera ka ivici kreveta kao da se plasi.
Diego: ja sam, Roberta..Znas da te nikad ne bih povredio…
Diego je pokusao da stavi svoju ruku ne njeno lice, ali se ona izmakla. Kada je video ovo, Diego se umirio.
Diego: Dobro.. necu te dirati..
U Robertinim ocima se video strah.
Diego: uzmi.. pokrij se ..
Diego joj je dao jedno cebe, ali Roberta i dalje nije ogovarala. Sa cebetom u rukama, Diego je ustao polako a kreveta da je ne plasi.
Diego: Nista ti necu uraditi..Samo hocu da se pokrijes..Sad idem da zovem policiju, ali hocu da se prvo pokrijes .. Uzmi..
Roberta nije ni odgovarala niti je uzela cebe. Diego nije imao izbora, pa je seo pored nje, ali mnogo pazljivo jer nije hteo da je plasi. Pokrio je cebetom nezno. Kada je dodirnuo video je da je bila hladna. Izgledalo je da se vise ne plasi, tako da je zagrlio i ona se oslonila na njega.
Diego: Sad sam ja tu, Roberta. Nista ti se nece desiti.
Njena glava je bila na Riegovom ramenu, a oci su joj bile sirom otvorene. Napokon je nesto mogla da kaze ..
Roberta: hva… hvala .. – drhteci -.

Nastavak:

Diego (mazeci je po kosi ): Nista ne govori… ja cu uvek biti pored tebe, bili mi zajedno ili ne,uvek ..Idem da zovem policiju..-pokusao je da ustane, ali mu ona nije dala -.
Roberta: Ne ostavljaj me samu .. molim te .. – moleci ga -.
Diego : sh… samo idem da uzmem mobilni.. nisi sama..
Diego je otisao u dnevnu sobu i uzeo telefon, koji je bio odmah pored devojcica, koje su, srecom, spavale. Vratio se u sobu, ponovo zagrlio Robertu i pozvao policiju. Ispricao im je sta se desilo.
Posle 20 minuta, stigla je policija. Istrazili oba stana i uhapsili onog coveka, koji se vec bio probudio. Rekli su im da dodju sutra da podnesu zvanicnu prijavu Kada je policija otisla, bilo je skoro 12 uvece. Roberta je bila sokirana. Bila je pokrivena na sofi, gledajuci televizor, dok je Diego sredjivao stan. Na kraju, kada je sve sredio, pogledao devojcice koje su jos uvek spavale, seo je pored Roberte.
Diego: Kako si?
Roberta nije odgovarala.
Diego: Dobro. Bolje je da odem da se ti odmoris.
Riberta: NE .. Ostani molim te.. Ne idi..
Diego: Dobro..- priblizio joj se – ostacu ovde, ali ti idi u krevet. Ja cu spavati na sofi, ok??
Roberta: ok.
Roberta je otisla u krevet. U medjuvremenu, Diego je nahranio devojcice. Kada su nastavile da spavaju, legao je na sofu i zaspao.
Sve vreme, i posle 2 sata, Roberta je lezala u krevetu ne spavajuci. Ustala je i setila se da je ostavila Diega samog. Dok je spavao, Roberta mu se priblizila, prekrila lice rukama i zaplakala. Diego se probudio.
Diego: Ne mozes da spavas?
Roberta je potvrdila glavom. Diego je zagrlio priblizavajuci joj se.
Diego: Dobro, ja sam sa tobom, nista ti se nece desiti.. – grlili su se -.
Na kraju su ostali spavajuci. Diego je zaglio svom snagom i sa mnogo neznosti. Mazio je po kosi da bi je smirio, kratko je ljubio u glavu i njene suze je zaustavljao poljubcima. Roberta se nije mrdala. Samo mu se jos vse priblizila da bi osetila njegovu neznost.
U jednom trenutku, kada je Diego pustio jednu suzu, ona je promenila podigla glavu da bi ga pogledala u oci. Prvo je posla Roberta, ali je Diego nastavio- poljubio je nezno u usta, da bi joj dokazao sta sve oseca prema njoj i sta bi sve uradio za nju. On se osmehnuo i jos jednom je jos neznije poljubio. Polako, zavrsili su sa poljubcem i vratili se u istu poziciju od ranije, ali, ovog puta, Roberta ej bila mnogo mirnija. Mnogo vremena su proveli u tisini, sve dok Diego nije ponovo zaspao. I Roberta je isto zaspala, malo posle njega, u njegovim rukama.